Једно од најновијих и најзанимљивијих археолошких открића у Србији десило се на брду Хисар код Прокупља, где су стручњаци Народног музеја Топлице, под вођством археолога Сање Црнобрње Красић, пронашли фрагмент чешља од кости датован у период од 4. до 6. века. Овај артефакт, украшен литургијским сценама са приказима апостола на једној страни и рибара на другој, представља ретки пример ране хришћанске иконографије у касноантичком добу. Откриће је део пете узастопне истраживачке кампање на овом локусу, која се спроводи уз подршку Министарства културе Републике Србије, а циљ јој је да расветли димензије, распоред, функцију и временски оквир употребе Хисара као комплексног археолошког налазишта. Према речима Сање Црнобрње Красић, „реч је о предмету који припада луксузним и ретким налазима на простору Србије.“ Овај налаз баца ново светло на транзицију ка хришћанству у региону Балкана током касне антике, када је Римско царство пролазило кроз дубоке верске и културне промене.
Детаљан опис артефакта:
Фрагмент чешља је израђен од кости, вероватно животињске, мада неки извори спекулишу о могућности употребе слоноваче, што би га учинило још луксузнијим. Димензије нису прецизно наведене у доступним изворима, али се ради о малом, преносивом предмету намењеном личној хигијени, који је истовремено служио и као декоративни или симболички објекат. На једној страни урезани су ликови апостола, вероватно у стилу ране хришћанске уметности, где су апостоли приказани у групи или појединачно, можда са атрибутима попут књига или симбола вере. Друга страна приказује сцене рибара, што се може тумачити као референца на библијски мотив – Исусов позив апостолима да буду „рибари људи“ (Матеј 4:19).
Ови мотиви указују да чешaљ није био само практичан алат, већ и предмет са верским значајем. У контексту касне антике, такви предмети су били ретки јер су комбиновали свакодневну употребу са религијском симболиком, одражавајући ширење хришћанства у Римском царству после Миланског едикта 313. године, када је хришћанство постало дозвољена вера.
Артефакт је пронађен у слоју који одговара касноантичком насељу, заједно са другим налазима попут бронзаног крста, стрела, делова појасне опреме и разних археолошких остатака. Јаме које су откривене у близини тренутно се ископавају, што сугерише да би могло бити више повезаних предмета. Према Црнобрњи Красић, „досадашњи резултати су изузетни, а налази сваке године све богатији.“ Овај чешaљ се истиче по својој реткости на територији Србије, где су слични налази углавном познати из већих римских центара попут Сингидунума (Београд) или Наисуса (Ниш).
Контекст ископавања на Хисару:
Ископавања на Хисару представљају део ширег пројекта под називом „Археолошка истраживања тврђаве Хисар у Прокупљу“, који се спроводи већ пету годину заредом. Сваке године се отварају четири до шест сонди – тестних ископина – како би се прикупиле релевантне чињенице о габаритима локације, њеном распореду, функцији и временском оквиру. Ове године, фокус је на прикупљању података о целокупној конфигурацији терена, што је довело до открића чешља.
Прошлогодишња истраживања у зони код Савићевца открила су нови бедем и објекте, што је отворило питања о локацији претпостављених црквених остатака – да ли су на самом брду Хисар или испод садашњег Савићевца. Део локалитета је отежан за рад јер се налази испод асфалта и паркинга, што захтева пажљиво планирање и специјалну опрему. Ископавања ће се наставити још најмање две недеље од датума открића, са очекивањима за додатна открића.
У последњих пет година, истраживања су дала јаснију слику: Хисар је имао цитаделу са две линије додатних бедема и тајни пролаз за бекство у случају опасности. Реч је о великом рановизантијском утврђењу из доба цара Јустинијана (6. век), повезаном са рановизантијском базиликом у подножју и касноантичким термама (купатилима). Црнобрња Красић верује да је на самом брду постојала црква из тог периода, што би објаснило хришћанске мотиве на чешљу.
Касније, у 14. веку, простор је редукован на садашњу тврђаву, конзервирану 2019. године, која је припадала неком топличком великашу. Историјски извори помињу војводе Крајимира и Југу, али није сигурно ко је тачно столовао на Хисару. Данашња тврђава је типичан пример српске средњовековне архитектуре 14. века, са моћним и очуваним бедемима који доминирају врхом брда изнад града. Ови налази, укључујући сребрни новац Вука Бранковића, нађен прошле године (реткост ван Косова и Метохије), допуњују слику богате прошлости Прокупља.
Историја Хисара кроз векове:
Брдо Хисар, смештено изнад Прокупља, представља вишеслојно археолошко налазиште са траговима насеља од праисторије до савременог доба. Назив „Хисар“ потиче од турске речи за тврђаву, али корени локације сежу у римско доба, када је био познат као Хамеум – антички град на раскршћу важних путева у провинцији Горња Мезија.
Хамеум је био важан војни и трговачки центар, са термама и храмом посвећеним Херкулу, чији остаци су пронађени у подножју брда. Римљани су овде подигли утврђење за заштиту долине Топлице, користећи природну конфигурацију брда окруженог реком са три стране.
У рановизантијском периоду, током владавине цара Јустинијана (527–565), Хисар је проширен у велико утврђење са базиликом и термама, што одговара времену открића чешља.
У средњем веку, Срби су на овом месту подигли тврђаву познату као Прокупачки град или Градац, која је служила као одбрамбени пункт током владавине Немањића. У 14. веку тврђава је достигла врхунац, са моћним бедемима и кулама, и припадала је локалним великашима попут Вука Бранковића.
Слични налази у региону и Римском царству:
Иако специфични чешљеви са хришћанским мотивима нису чести у Србији, слични артефакти су познати из Римског царства. На пример, у Виминацијуму (код Костолца) пронађене су златне „клетвене таблете“ из римског периода, које показују мешавину паганских и хришћанских елемената.
У ширем контексту, чешљеви од слоноваче са религијским сценама били су популарни у Византији, где су приказивали библијска чуда или свеце. Примери из 4–6. века налазе се у музејима попут Британског музеја, где су чешљеви украшени сценама из Новог завета, попут чуда са хлебовима и рибама. Симболика рибара је кључна у раном хришћанству, где риба (ихтис) представља Исуса Христа.
Значај за археологију и културно наслеђе:
Ово откриће има огроман значај за разумевање ранохришћанске иконографије на Балкану, где је хришћанство продрло касније него у западним провинцијама. Артефакт потврђује присуство хришћанске заједнице у Топлици током 4–6. века, можда повезано са Јустинијановим реформама.
За Србију, то је прилика за туризам и едукацију: Народни музеј Топлице планира изложбу, са могућим радиокарбонским датирањем за прецизнију хронологију.
Шире, налаз доприноси глобалном разумевању касне антике, када је Римско царство прелазило у византијско, са мешавином паганских и хришћанских елемената.
Закључак:
Фрагмент чешља са Хисара није само артефакт; он је мост између прошлости и садашњости, откривајући како су обични предмети носили дубоке верске поруке у турбулентним временима. Захваљујући раду Сање Црнобрње Красић и њеног тима, ово откриће ће обогатити наше знање о хришћанској транзицији на Балкану. Са континуираним ископавањима, Хисар ће наставити да открива своје тајне, подсећајући нас на слојевиту историју Србије.
