У неочекиваном преокрету, Светислав Гонцић, дугогодишњи управник Народног позоришта у Београду, поднео је оставку 5. јула 2025. године, позивајући се на личне и породичне разлоге, и отишао у пензију. Ова одлука изненадила је културну јавност, будући да је Гонцићев мандат требало да траје до децембра 2026. На његово место, за вршиоца дужности управника, именован је др Драгољуб Бајић, истакнути оперски уметник, музички педагог и директор Опере Народног позоришта од маја 2025. Ова промена означава нови почетак за национални театар, који остаје један од стубова српске културе.
Светислав Гонцић: Крај једне ере
Светислав Гонцић, глумац и редитељ, преузео је кормило Народног позоришта 2018. године, у периоду обележеном изазовима, али и значајним достигнућима. Током свог мандата, Гонцић је био посвећен модернизацији позоришта, увођењу нових продукција и јачању међународне сарадње. Под његовим вођством, Народно позориште је реализовало амбициозне пројекте, попут гостовања у иностранству и сарадње са еминентним светским уметницима. Ипак, његов рад није био без контроверзи. Део јавности критиковао је програмске одлуке, сматрајући да су неке представе одступале од традиционалних вредности националног театра.
Гонцићева одлука да се повуче изазвала је различите реакције. Према званичном саопштењу Народног позоришта, он је своју одлуку образложио личним и породичним разлозима, без даљег детаљног објашњења. Гонцић је формално разрешен дужности одлуком Владе Србије, објављеном у „Службеном гласнику“ 4. јула 2025, коју је потписао премијер Ђуро Мацут.
Гонцић, познат по улогама у култним представама и телевизијским серијама, оставио је значајан траг у српској култури. Његова каријера обухвата деценије рада у позоришту, филму и телевизији, а управљање Народним позориштем представљало је врхунац његовог професионалног пута. У изјавама за медије током година, често је истицао важност очувања културног наслеђа уз истовремено прилагођавање савременим токовима. Његов одлазак у пензију означава крај једне ере, али и отвара простор за нове идеје и вођство.
Драгољуб Бајић: Нови лидер са оперским наслеђем
Именовање др Драгољуба Бајића за в. д. управника Народног позоришта дочекано је са оптимизмом у културним круговима. Бајић, рођени Београђанин, изградио је импресивну каријеру као оперски певач, музички педагог и администратор. Од 2004. до 2023. био је стални члан ансамбла Опере Народног позоришта, где је наступао у низу водећих улога. Међу његовим најзначајнијим остварењима су:
- Дон Пасквале у истоименој опери Гаетаноа Доницетија, где је показао изузетну вокалну снагу и комични таленат.
- Сарастро у Моцартовој „Чаробној фрули“, улога која је захтевала дубок бас и сценску харизму.
- Дон Базилио у Росинијевом „Севиљском берберину“, где је бриљирао у комично-драматичном изразу.
- Кнез Грјемин у Чајковском „Евгенију Оњегину“, улога која је истакла његову способност да дочара емоционалну дубину.
- Атила у Вердијевој истоименој опери, где је оставио снажан утисак својом импозантном појавом.
- Захарија у Вердијевом „Набуку“, улога која је учврстила његов статус водећег баса.
- Даланд у Вагнеровом „Летећем Холанђанину“, показавши способност да се носи са захтевним немачким репертоаром.
- Оровесо у Белинијевој „Норми“, где је демонстрирао префињеност у италијанском белканту.
- Хаџи Тома у „Коштани“ Петра Коњовића, улога која је одражавала његову повезаност са српским музичким наслеђем.
- Жерон де Равоар у Пучинијевој „Манон Леско“ и Тимур у „Турандот“, улоге у којима је показао свестраност.
Поред наступа на сцени Народног позоришта, Бајић је оставио траг и на међународној сцени. Наступао је у престижним оперским кућама и концертним салама у Бечу, Салцбургу, Дубаију, Сеулу, Фиренци, Москви и Букурешту. Његови наступи су редовно добијали похвале критике, а посебно се истичу његови концерти у Бечкој државној опери и на фестивалу у Салцбургу, где је певао уз водеће светске оркестре.
Осим оперске каријере, Бајић је остварио значајан допринос као музички педагог. Доцент је на Факултету музичких уметности у Београду, где је и сам завршио основне и докторске студије соло певања. Његов академски рад фокусиран је на развој младих талената, а студенти га описују као посвећеног и инспиративног ментора. Према подацима са сајта ФМУ, Бајић је аутор неколико стручних радова о вокалној техници и интерпретацији оперских дела, што га чини једним од водећих стручњака у овој области у Србији.
Бајићева административна каријера започела је именовањем за директора Опере Народног позоришта у мају 2025. У кратком периоду на овој позицији, увео је иновације у репертоар, укључујући нове поставке класичних опера и сарадњу са младим редитељима. Његово искуство у вођењу Опере, у комбинацији са уметничким и академским достигнућима, учинило га је логичним избором за в. д. управника.
Званична реакција и визија Народног позоришта
У званичном саопштењу Народног позоришта од 5. јула 2025, објављеном на сајту www.narodnopozoriste.rs, истиче се да „избором Драгољуба Бајића, Народно позориште у Београду наставља своју дугогодишњу посвећеност неговању највиших уметничких стандарда“. Ова изјава одражава амбицију позоришта да задржи своју репутацију као водеће културне институције у региону, уз фокус на иновације и очување традиције.
Бајић је у првим изјавама за медије нагласио своју визију за будућност позоришта. Он је истакао важност баланса између класичног репертоара и савремених продукција, као и потребу за привлачењем млађе публике. „Народно позориште је дом уметности, место где се сусрећу прошлост и будућност. Мој циљ је да свако ко уђе у ову зграду осети магију позоришта“, рекао је Бајић.
Контекст и будућност
Промена на челу Народног позоришта долази у тренутку када се културни сектор у Србији суочава са бројним изазовима, укључујући ограничена буџетска средства и потребу за модернизацијом. Гонцићев мандат био је обележен напорима да се позориште учини доступнијим широј публици, док је Бајићева позадина у опери и академском свету сугерише да ће његов фокус бити на уметничкој изврсности и међународној промоцији.
Бајићева визија за Народно позориште тек треба да се у потпуности обликује, али његово искуство у вођењу Опере указује на способност да балансира између традиције и иновација. Очекује се да ће у наредним месецима представити детаљан план за сезону 2025/2026, са могућим нагласком на нове оперске продукције и сарадњу са младим уметницима.
Одлазак Светислава Гонцића у пензију и именовање Драгољуба Бајића за в. д. управника Народног позоришта представљају значајан тренутак за српску културу. Док Гонцић оставља наслеђе модернизације и посвећености, Бајић доноси нову енергију, подржану деценијама искуства на оперској сцени и у академском свету. Народно позориште, као симбол националне културе, наставља своју мисију да инспирише и окупља публику, а Бајићева улога биће кључна у обликовању његове будућности.
