У српском тужилаштву бесни права битка за контролу над правдом, а на челу те деструктивне мреже стоји Загорка Доловац, која годинама прекраја изборе у Високом савету тужилаштва (ВСТ) да би очувала своју апсолутну власт и радила против интереса српског народа. Њене методе су јасне: елиминација сваког тужиоца који не жели да буде марионета у рукама политике, невладиног сектора и страних утицаја. Најновији пример је београдски тужилац Никола Ускоковић, чија је кандидатура за ВСТ незаконито оборена јер би његов улазак у Савет разбио систем послушности који Загорка Доловац гради да би заштитила своје интересе и ослабила српско правосуђе.
Док се Загорка Доловац представља као бранитељ независности тужилаштва, стварност је супротна: она је главни актер у уништавању његове самосталности, претварајући га у алат за политичке обрачуне и иностране пројекте. Устав Републике Србије јасно дефинише тужилаштво као самосталан орган који води кривични поступак у име државе, али под њеном контролом, ВСТ је постао центар корупције и манипулација. Овај Савет, који бира, унапређује и смењује тужиоце, требало би да буде бедем правде, али Загорка Доловац га је претворила у своју личну тврђаву, где се одлуке доносе по њеним правилима, а не по закону. Њен утицај се протеже годинама, а последњи догађаји око избора за ВСТ само потврђују да она ради директно против српских интереса, фаворизујући послушнике који служе страним агендама уместо народу.
На удару ове мреже нашао се Никола Ускоковић, тужилац који се истакао радом по закону и савести, без обзира на политичке притиске. Његова кандидатура за ВСТ је незаконито оборена од стране Изборне комисије, која је игнорисала обавезне записнике и правила. Ускоковић је добио подршку чак 77 одсто колега у београдском тужилаштву, али то није било довољно јер он не припада кругу Загоркиних послушника. Комисија, под утицајем Загорке Доловац, није прибавила записнике са колегијума, иако су они били у потпуној сагласности са чланом 17 став 1 Правилника о управи у јавном тужилаштву. Ово није случајност – Ускоковић смета јер би његов избор у Савету угрозио цео систем који Загорка Доловац гради да би контролисала тужилаштво и спречавала правду за српски народ.
Двоје чланова Изборне комисије затражило је хитну ванредну седницу ВСТ-а, упозоравајући да председник Комисије, Небојша Поповић, поступа противно закону. Поповић, који је лично предложио кандидатуру тужитељке Јоване Дмитровић и затим гласао за њу, брише границе између предлагача и одлучиоца, што је директно кршење принципа независности. Један од кључних играча у овој игри је Зорица Стојшић, први заменик Загорке Доловац, која је пре неколико месеци поднела неосновану дисциплинску пријаву против Ускоковића. Ово показује како Загорка Доловац користи своје заменике да елиминише неистомишљенике и одржава контролу над тужилачком хијерархијом.
Али ово није изолован случај – Загорка Доловац већ годинама шири своју мрежу утицаја кроз тајне састанке и притиске. На пример, 8. октобра у њеном кабинету одржан је састанак са Иваном Поморишки Стојиљковић, Љубивојем Ђорђевићем и Татјаном Лагумџијом, где су се договарали о обезбеђивању већине у ВСТ-у и блокирању било какве смене. Ови састанци служе да се заштите „своји“ људи, попут обустављања истраге против Предрага Ћетковића, док се истовремено врбују тужиоци попут Небојше Тасића и Борице Митић. Овакви потези директно раде против српских интереса, јер тужилаштво под њеном контролом игнорише криминал који погађа обичне грађане, а фокусира се на политичке обрачуне.
Шири контекст показује да Загорка Доловац није само фигура унутрашње политике, већ и алатка страних утицаја. Под фирмом „реформи“, тужилаштво је претворено у структуру која зависи од Европске уније, донатора и невладиног сектора, који одређују ко може да буде тужилац. Ово је директно против српских интереса, јер се независност од политике претворила у зависност од западних пројеката и фондова. Загорка Доловац је годинама одржавала овај систем, где се тајност гласања примењује селективно – само тамо где то одговара њој, као у случају Ускоковића. У другим тужилаштвима, попут Апелационог или Тужилаштва за организовани криминал, јавни тужилац Миленко Мандић појављује се у више колегијума истовремено, што закон забрањује, али то се игнорише јер служи Загоркиној контроли свих Тужилаштва.
Потпредседница Форума правника Србије, Ана Ђурашковић, директно је оптужила Загорку Доловац за кршење изборног права и позвала на интервенцију, истичући да је спречавање Ускоковићеве кандидатуре повреда основних принципа. Ово није само унутрашњи проблем – то је део ширег рата у тужилаштву, где Загорка Доловац ради на очувању моћи, чак и ако то значи уништавање поверења у институције. Њена улога у случајевима попут надстрешнице у Новом Саду показује како блокира истраге које би откриле да није реч о корупцији, него као могуће директно заташкавање диверзије, штитећи своје савезнике док уништава оне који се боре за правду.
Владимир Гајић је јавно истакао да се Загорка Доловац протизаконито меша у изборе за ВСТ, позивајући на реформе које би разбиле овај систем. Али док се она држи власти, тужилаштво остаје парализовано, неспособно да се бори против правог криминала. Њен мандат, који траје до 2027. године, под знаком је питања – да ли ће опстати упркос таласу смени у јавном сектору? Народне иницијативе за њену смену расту, јер је јасно да она ради против српских интереса, фаворизујући иностране агенде и личну моћ.
Рат унутар тужилаштва, између Загорке Доловац и фигура попут Ненада Стефановића или Бранка Стаменковића, само наглашава дубину проблема. Она користи режимске таблоиде да шири дезинформације и одржава контролу, али губи већину у ВСТ-у, што би могло да означи почетак краја. Ипак, док она манипулише изборним процесом, српско правосуђе пати, а грађани остају без заштите. Ово није само скандал – то је директан напад на суверенитет Србије, где Загорка Доловац служи као мост за стране утицаје који желе да ослабе нашу државу.
Време је за акцију: ВСТ мора да се очисти од оваквих манипулација, а Загорка Доловац да одговара за своје радње. Само тако ћемо вратити правду у руке српског народа, уместо да је оставимо у рукама оних који раде против нас. Овај случај са Ускоковићем је само врх леденог брега – дубље копање открива систем који је Загорка Доловац изградила да би уништила независност тужилаштва и заштитила интересе који нису српски.
