У интервјуу датом у познијим годинама живота, професорка Смиља Аврамов говорила је о тешкоћама на које је наишла током израде своје докторске дисертације на тему геноцида над православним Србима у Независној Држави Хрватској. Према њеним речима, државна политика тадашње СФРЈ налагала је да се геноцид над Србима не сме помињати — све у духу очувања „братства и јединства“.
Аврамовљева је истицала да су њене књиге биле забрањиване одлукама Универзитета у Београду, и да је у даљем научном раду било обавезно придржавати се строго дефинисаних смерница. Према тим смерницама, злочини почињени у НДХ нису смели да се називају хрватским, већ искључиво „усташким“, јер је, како је речено, „хрватско име светиња и не сме да се ставља у негативан контекст“.
Како је Аврамов истакла, овакав приступ имао је дугорочне последице: велики део српске јавности и данас користи термине „усташе“ и „усташки геноцид“, не увиђајући да се тиме прикрива шире национално учешће у злочинима и избегава именовање одговорности.
