У знаку очувања богатог културног наслеђа Баната, Министарство културе Републике Србије потписало је три уговора за финансирање пројеката укупне вредности 19.552.000 динара на подручју града Вршца. Овај потез, који је озваничио министар културе Никола Селаковић у сарадњи са локалним властима, представља важан корак ка ревитализацији историјских споменика и археолошких локалитета, са посебним акцентом на почетак санације дворца у Влајковцу – објекта који се већ деценијама бори са пропадањем. Пројекти укључују не само конзервацију грађевина већ и истраживања која ће обогатити разумевање праисторије овог региона, а очекује се да ће допринети туристичком и економском развоју Вршца и околине.Потписивање уговора одржано је 20. августа у Вршцу, у присуству градоначелника Драгана Митровића, представника Међуопштинског завода за заштиту споменика културе из Панчева и стручњака из Градског музеја Вршац. Ова иницијатива долази као круна вишегодишњег рада на припреми техничке документације, а министар Селаковић је истакао да је реч о „инвестицији у идентитет и будућност Баната“. Према доступним подацима, средства су распоређена тако да највећи део – преко 16 милиона динара – оде на санацију дворца, док преосталих око 2,8 милиона финансира радове на фасадама музеја и археолошка истраживања.
Приоритет: Почетак санације дворца у Влајковцу – спасавање споменика од великог значаја
Најважнији и најобимнији пројекат је прва фаза санације дворца у Влајковцу, малом селу на међународном путу Београд-Темишвар, само неколико километара од Вршца. Овај дворац, подигнут 1859. године у неокласичном стилу, представља споменик културе од великог значаја и један од ретких примера аристократске архитектуре у Банату. Његова историја је богата и повезана са угледним породицама: саградио га је Ђерђ Мочоњи, а 1888. године, након удаје његове ћерке Георгине за грофа Рудолфа Габора Бисинген-Нипембурга, постао је део поседа породице Бисинген-Нипембург.
Лоциран у центру села, дворац је некада био симбол просперитета, али данас је у изузетно лошем стању – кров је пропао, конструкција нестабилна, а зидови захтевају хитну подршку.Прва фаза радова укључује покривање крова, стабилизацију носеће конструкције и постављање потпора на зидовима где је то неопходно. Ово је само почетак вишемилионског процеса ревитализације, који ће, према плановима, трајати неколико година. „Ово је круна вишегодишњег рада на изради техничке документације и први корак ка спасавању овог бисера банатске архитектуре“, навео је министар Селаковић у саопштењу објављеном на званичним каналима Министарства културе.
Градоначелник Митровић додао је да ће пројекат не само сачувати наслеђе већ и привући туристе, потенцијално претварајући дворац у културни центар или музејски простор. Историјски гледано, Влајковац се први пут помиње 1597. године као посед сибињског кнеза, а дворац је део ширег културног контекста који укључује и друге споменике у општини Вршац, попут малог дворца у Великом Средишту.
Експерти из Међуопштинског завода за заштиту споменика културе у Панчеву, који су укључени у пројекат, истичу да је дворац пример класичне архитектуре 19. века, са елементима који одражавају утицаје из Аустро-Угарске. Без хитне интервенције, ризик од потпуног урушавања био је висок, а овај пројекат представља модел како држава може да сарађује са локалним заједницама у очувању наслеђа.
Санација фасаде Градског музеја у Вршцу: Очување једног од најстаријих музеја у Србији
Други пројекат фокусира се на санацију фасаде зграде Градског музеја у Вршцу, која ће добити део од 2,8 милиона динара. Музеј, основан 1882. године, спада међу најстарије институције ове врсте у Србији и чува вишеслојну, мултинационалну културну баштину Баната. Његова историја почиње 1894. године, када је пресељен у зграду „Конкордија“, чија улична фасада је обликована у стилу неоренесансе – са декоративним елементима који укључују орнаменте, стубове и балконе.
Радови на фасади обухватају рестаурацију и конзервацију, са циљем да се врати оригинални сјај овог архитектонског драгуља. Музеј поседује богате колекције у одељењима за археологију, историју, нумизматику, етнологију, природњаке и уметност, укључујући конзерваторску радионицу за керамику и штафелајно сликарство. Према стручњацима, ова санација је неопходна да би се спречило даље пропадање фасаде, која је изложена атмосферским утицајима и урбаним загађењима. „Градски музеј није само чувар прошлости већ и центар културног живота Вршца“, рекао је директор музеја, наглашавајући да ће обновљена фасада допринети атрактивности града као кандидата за националну престоницу културе.
У ширем контексту, музеј је сарађивао са партнерима попут Националног музеја Баната у Темишвару, а овај пројекат се уклапа у дугорочне планове за дигитализацију и промоцију колекција.
Археолошко истраживање јужне обале Великог Рита: Откривање неолитског наслеђа
Трећи пројекат, такође финансиран са око 2,8 милиона динара кроз Градски музеј, подразумева археолошку проспекцију терена на јужној обали Великог Рита, на потезу Банатски Карловац-Потпоранј-Влајковац. Овај локалитет, познат као „Велики Рит“, садржи трагове неолитског насеља и представља важан археолошки слој у Банату. Истраживања ће укључивати геофизичке методе, површинске прегледе и могуће мања ископавања, са циљем да се мапирају и заштите остаци из праисторије.
Велики Рит је део ширег еколошког и културног подручја, које обухвата мочваре и речне токове, а претходна истраживања указују на присуство насеља из неолита. Овај пројекат ће допринети научном разумевању миграција и култура у праисторији, а резултати би могли да се интегришу у музејске изложбе. „Ово није само копање прошлости већ инвестиција у знање које ће обогатити нашу садашњост“, истакао је један од археолога укључених у пројекат.
Значај пројеката за Вршац и шире
Ови пројекти нису изоловани већ део шире стратегије Министарства културе за улагање у Војводину, укључујући планове развоја града Вршца до 2028. године. Они ће створити нова радна места у конзервацији и туризму, а очекује се да подстакну локалну економију. Вршац, са својом богатом историјом од средњег века, већ привлачи посетиоце због винарија, брда и културних фестивала, а ови радови ће додатно појачати његов статус.
Са овим корацима, Вршац се позиционира као центар културе у Банату, спреман да дочека будуће генерације са обновљеним поносом.
