Отворена изложба: „Битка код Сенте 1697. Победа записана у књигама просветитељства”

У Галерији Музеја града Сента свечано је отворена изложба под називом „Битка код Сенте 1697. Победа записана у књигама просветитељства”, која представља плод вишедеценијског преданог рада колекционара Томислава Булатовића. Ова поставка, која укључује ретке гравуре, старе медаље, ордења, ратне мапе и документе везане за Карловачки мир и личност принца Евгенија Савојског, није само збирка предмета већ и мост између прошлости и садашњости, како је истакао сам Булатовић. Изложба је део низа догађаја поводом градског празника у Сенти, а паралелно је отворена и традиционална улична изложба заснована на истраживањима локалног историчара Тари Ласла, која подсећа на више јубилеја из историје града.

Томислав Булатовић, који је као дете на обалама Тисе започео своју авантуру са историјом, поделио је са посетиоцима личну причу о настанку колекције. „У детињству смо мој брат и ја проводили време на обали Тисе, инспирисани авантурама Тома Сојера и Хаклберија Фина из романа Марка Твена. Наше игралиште биле су поплавне шуме, канали и језера дуж реке. Често смо претраживали корито Тисе на местима где се водила Битка код Сенте, и налазили делове оружја и предмете из тог периода”, рекао је Булатовић. Ти артефакти данас су део сталне поставке Градског музеја у Сенти, а Булатовић је касније, као службеник југословенског Министарства спољних послова, путујући светом, проширио колекцију посећујући антикварнице, књижаре и бувљаке. Тако је прикупио бројне реткости на француском, шпанском, енглеском, португалском, руском, мађарском и немачком језику, све везане за чувену битку од 11. септембра 1697. године.

Изложба, која ће бити отворена до 31. јануара 2026. године, истиче како је доба просветитељства сачувало сећање на победу код Сенте кроз дела савремених писаца, историчара, штампара и уметника. Књиге из 17. и 18. века, изложене у витринама, причају причу о слободи, храбрости и европском јединству. „Историјске књиге нам могу помоћи да повратимо вредности прошлости како бисмо боље водили будућност. Ако је знање оружје, онда је библиотека арсенал”, цитирао је Булатовић Волтера, наглашавајући да изложба није само поглед у прошлост већ и подстицај за будуће генерације. Булатовић је истакао да је дуго тражио подршку за реализацију ове поставке, а организовање је почело пре две године. Садашња колекција укључује преко 700 књига и графика из периода просветитељства, што је чини јединственом у Европи.

Битка код Сенте није била само војна победа већ историјска прекретница која је променила судбину Европе. Под вођством принца Евгенија Савојског, хришћанска коалиција је поразила османске снаге на обалама Тисе, што је довело до Карловачког мира 1699. године и слабљења османске моћи у региону. Булатовић је нагласио да је Евгеније веровао у уједињење Европе како би се сачували мир, слобода и култура, упркос међусобним сукобима држава и османској претњи. Након битке, опустошена територија Војводине је насељена по моделу који наговештава данашњу Европску унију: Французима из Алзаса, Лорене и Франконије, Немцима из Баден-Виртемберга, Италијанима из Трентина, Шпанцима, Мађарима и другим етничким групама. „Евгеније је својим тројезичним потписом – мешавином италијанског, немачког и француског – показивао европејство на делу”, додао је Булатовић. Сенћанска победа учинила је Евгенија једним од водећих војсковођа епохе, уз Марлбороа, а у европској меморији Сента је симбол заједничког отпора и претеча идеје „Европе пре Европе” – политичког збијања редова изнад граница и језика у одбрани заједничких интереса.

Паралелно са музејском изложбом, у центру Сенте отворена је и улична поставка заснована на истраживањима историчара Тари Ласла, у сарадњи са Туристичком организацијом општине Сента. Ова традиционална изложба, која ће трајати до краја године, подсећа на више значајних јубилеја: 110 година од рођења ликовног уметника Андрушко Кароља и песника, новинара Турзо Лајоша; 150 година Зентајског добровољног ватрогасног друштва; 120 година зентајског фудбала; као и 270 година од поновног оснивања локалне католичке заједнице. Ласковити Корнел, директор Туристичке организације, истакао је да су уличне табле привукле више посетилаца него затворене поставке, и да се овај пројекат показао успешним у промоцији локалне историје. Посебно је актуелна годишњица католичке заједнице, јер Туристичка организација учествује у УНЕСКО пројекту везаном за цркву Светог Стефана, што повезује два тематска правца.

Булатовић има амбициозне планове за будућност: оснивање књижевне фондације са седиштем у кули градске куће, која би постала центар за проучавање ретке литературе и привукла научнике и историчаре широм Европе. „Фондација би представљала највећу концентрацију старе, ретке и непроцењиве литературе на европском нивоу”, рекао је он. Поред тога, припрема се кратак документарни филм о бици, који би био приказан на европским фестивалима и у градовима где је Евгеније извојевао кључне победе, попут Будимпеште, Харшања, Петроварадина, Темишвара и Београда, као и на местима мировних преговора као што су Карловци (1699) и Пожаревац (1718). Ови планови имају за циљ да Сента добије заслужено место на културној и историјској мапи Европе, промовишући вредности јединства и просветитељства.

Ова изложба не само да оживљава историју већ и подстиче савремене генерације да размишљају о европским вредностима. Као што је Булатовић нагласио, Битка код Сенте је део наше заједничке европске баштине, а њено наслеђе може да инспирише данашње изазове уједињења и сарадње. Посетиоци могу да очекују не само визуелно атрактивну поставку већ и дубљи увид у период који је обликовао модерну Европу. За више информација, препоручује се посета Музеју града Сента или Туристичкој организацији општине.