Лимунов снег у њеним длановима се топи,
Прелиева се под сјајем фењера.
Око ње пахуље плету густи рој,
У загрљају седог јануара.
Данас је зима на пола пута,
Дан помало тајанствен, чаробан.
Тренуци из временске дубине,
Из децембра, не враћају се назад.
А снег пада и топи се, кô тренуци…
Шта чека иза фебруарске мећаве?
Кажу – март, пролећа рођење,
И топли свет, тек мало другачији.
