Председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић изјавила је данас на годишњем самиту „ЕУ – Западни Балкан“ организације Пријатељи Европе у Тирани да је процес проширења Европске уније (ЕУ) у суштини политички мотивисан, а не заснован на објективним заслугама и реформама које земље кандидати спроведу. Ова изјава долази у контексту све веће фрустрације земаља Западног Балкана због застоја у преговорима, упркос испуњеним условима, и представља оштру критику ЕУ механизама који, према Брнабићевој, не награђују напоре већ зависе од воље појединих чланица.
Самит у Тирани, који се традиционално одржава сваке године у децембру, окупио је представнике земаља региона и званичнике ЕУ како би разговарали о перспективама интеграције. Фокус је био на процесу проширења, где су учесници истакли изазове попут политичких блокада и недостатка консензуса унутар ЕУ. Брнабићева је говорила о Србији, али је и упоредила ситуацију са другим земљама попут Албаније и Северне Македоније, наглашавајући неправилности у процесу.
Према извештајима, Брнабићева је истакла да је Србија испунила све услове за отварање Кластера 3, који обухвата области попут пословног окружења, конкурентности и информационо-комуникационих технологија (ИКТ). Ово је потврђено у последњих пет узастопних извештаја Европске комисије (ЕК) о напретку Србије. Међутим, упркос томе, кластер није отворен, што је довело до предвиђања да ће Србија ући у 2026. годину без икаквог напретка на том пољу. „Ући ћемо у 2026. годину без очигледног отварања кластера 3. Није вероватно да ће бити отворен у децембру, дакле до краја 2025. године. И већ смо имали пет узастопних извештаја ЕК о напретку, који препоручују чланицама ЕУ да отворе Кластер 3 и ништа се не дешава. Дакле, не, није засновано на заслугама, већ на политичкој вољи,“ изјавила је Брнабићева.
Она је даље елаборирала да је фраза о „заслугама“ постала готово увреда за земље Западног Балкана, јер имплементација реформи не доводи аутоматски до напретка. „Да ли се заснива на меритократији или је то само чисто политичка воља? Знате, то апсолутно није процес заснован на заслугама. Та фраза да је засновано на заслугама готово је постала увреда за већину нас на Западном Балкану јер нема никакве везе с постављањем циљева. А и када постигнете циљеве у смислу имплементације реформи, кластери се неће магично отворити,“ рекла је председница Скупштине.
Брнабићева је посебно похвалила Албанију, која је за мање од две године отворила све кластере, док је Србији требало 11 година да отвори само два од шест. „Са друге стране, морам да честитам нашим партнерима из Албаније. За мање од две године отворили су све кластере. Србији је требало 11 година да отвори два од шест кластера. Дакле, веома сам збуњена и немам појма на чему се заснива цели овај процес интеграције и шта заправо треба да се учини да би дошло до напретка. Није засновано на заслугама,“ нагласила је.
Истовремено, изразила је саосећање према Северној Македонији, која је решила отворена питања са Грчком, укључујући промену имена земље, али још увек није добила датум за почетак преговора. Ово, према њој, шаље погрешне сигнале целом региону и доводи у питање кредибилитет ЕУ процеса.У контексту дипломатских напора Србије, Брнабићева је навела да је у последња два месеца често боравила у Бриселу, да Србија има одличан тим и амбасадора, те да председник Александар Вучић редовно контактира председницу Европске комисије. Међутим, истакла је проблеме са скептицизмом балтичких земаља према Србији, док су Француска, Италија и Немачка међу главним присталицама. „Али све то изгледа не функционише. Имамо земље које су скептичније. Очигледно, у случају Србије, то су пре свега балтичке земље. Сада отварамо амбасаду у Летонији како бисмо покрили све балтичке земље. Знате, веома напорно сарађујемо с Немачком. Рекла бих да су једни од наших највећих присталица свакако Француска и Италија, али, знате, ствари су заглављене и чини се да не можемо да их решимо,“ рекла је.Закључно, Брнабићева је подсетила да Европска комисија не може да примора земље чланице на одлуке о отварању кластера, јер је потребно једногласно одобрење свих 27 чланица. „Отварање кластера је проблем јер све чланице морају да одобре, али ЕК не може да натера земље чланице да то учине,“ навела је.
Ова изјава изазвала је реакције у Србији, укључујући коментар потпредседника Странке слободе и правде Борка Стефановића, који је критиковао владу због недостатка реформи и оптужио их да користе ЕУ као изговор за унутрашње проблеме. Међутим, на самиту није забележено директних одговора других учесника.
Изјава Ане Брнабић долази у тренутку када ЕУ суочава са сопственим изазовима, попут унутрашњих несугласица и геополитичких тензија, што додатно успорава проширење. За Србију, ово представља још један сигнал да је потребан јачи дипломатски ангажман, али и критички осврт на сопствене реформе како би се превазишле блокаде.
