ДА ЛИ ЈЕ НЕПРИСТОЈНО тражити од госта да изује ципеле?

У многим породицама азијског порекла у Америци изување обуће је уобичајена ствар, али некима то смета. Ко је ту непристојан — домаћин који замоли госта да изује ципеле, или гост који се на то намршти?

То је питање у средишту бурне расправе на мрежи X (некадашњем Твитеру), након што је Њујорк тајмс крајем прошле недеље објавио текст под насловом „Водич за журке (без кајања)“.

Два савета из тог водича критиковала су домаћине који траже од гостију да изују обућу пре него што уђу у стан.

„Молим вас, немојте тражити од људи да изују ципеле када улазе у ваш стан“, саветовала је организаторка догађаја Ребека Гарднер. „То је непристојно.“

Куварица Ромили Њумен је за Тајмс изјавила да и она то сматра лошим манирима: „Кад позовеш људе у свој дом, треба да попустиш. Не можеш да кажеш: ‘Ово не смеш да дираш’, ‘Мораш да изујеш ципеле’ и ‘Ако нешто проспеш, надрљао си’. Бити домаћин значи дозволити гостима да уживају.“

На друштвеним мрежама X и Threads, неки су се запитали да ли су Њумен или Гарднер икада били у азијском домаћинству, где је изување ципела обичај — или се бар сматра знаком поштовања.

„Е, сад је јасно ко нема пријатеље Азијате“, нашалио се на рачун Ребеке Грднер индијско-амерички комичар Хари Кондболу.

Јавили су се и људи из других култура у којима је правило „Без обуће у кући, молим“.

„Моја мама из Гане има шта да каже на ту тему“, написала је једна корисница на Твитеру. Канађани, Швеђани и Финци такође често инсистирају на том правилу. Швеђани ће вам о изувању ципела приликом посете нечије куће често рећи: „У Шведској важи опште правило: без ципела у туђој кући. Ипак, у већини канцеларија и школа (од средње наниже) носе се ципеле унутра. Током зиме, међутим, многи се пресвуку из тешке спољашње обуће у удобније унутрашње ципеле“. Пре две године Wall Street Journal је изазвао жестоке реакције када је објавио колумну са провокативним насловом: Зашто ћу ипак задржати ципеле у вашем дому без ципела.

„Апсолутно је исправно“ да домаћини не треба да очекују од гостију да шетају у чарапама, написао је на Твитеру Том Николс, уредник Атлантика. „Ако правиш журку, рачунај на то да ће људи носити ципеле. Очисти под сутрадан“, додао је.

С друге стране, бити добар гост значи поштовати правила домаћина, рекао је Хосе Сантос Ардивиља, Филипинац и докторант у оквиру Фулбрајт програма. Он додаје да кратки савети попут оних из Тајмса, написани у стилу Емили Пост, занемарују важне културне нијансе које ова тема носи. „У многим културама изување ципела пре уласка у туђ дом је знак поштовања и показатељ да дом доживљавамо као место одмора и сигурности“, објашњава Ардивиља за HuffPost комернтаришући овај културолошки спор: „То је једноставан, али значајан гест пажње према домаћинима.“

Слично томе, Сара Џејн Хо, стручњак за бонтон и ауторка књиге Пази на манире, каже да јој се допао водич Њујорк тајмса за журке, али истовремено наглашава да је код ње навика да никада не улази у свој дом с обућом. „Колико се сећам, никада нисам носила ципеле у кући. То је изузетно хигијенски“, рекла је, објашњавајући разлоге. „Замислите да одете у ресторан, користите тоалет, идете у продавницу или на пијацу. Са ципелама уносите разне бактерије, вирусе и прљавштину са улице“, објаснила је Сара Џејн Хо.

Истраживање из 2023. године, спроведено на Менхетну, у делу Upper East Side, открило је високе концентрације бактерија — а најзастрашујућа је E. coli, која може изазвати јаке болове у стомаку, дијареју и повраћање — не само на тротоарима, већ и на ципелама, унутрашњим подовима и теписима, а која се изузетно тешко лечи када доспе у мокраћне канале.

„Изување ципела је потпуно логично“, рекла је за Gothamist коауторка студије, професорка хемије на Marymount универзитету, Алесандра Лери.

Сара Џејн Хо, даље појашњава, да је у Азији изување ципела нешто природно, делимично због културе мокрих пијаца: „Ако идеш на мокру пијацу, она није увек чиста. Око ње је увек много стоке. Не желиш да то унесеш у свој дом.“

У многим азијским културама, ова пракса је и остатак времена када су људи јели седећи на поду за ниским столовима. Ако седиш на поду, природно је да не желиш да уносиш прљавштину близу хране.

„У Кини, људи су почели да једу за вишим столовима тек када су северни освајачи дошли и освојили делове земље“, објаснила је она. „Ипак, ношење обуће у јавним просторима, а њено скидање у приватним кућама и даље је знак поштовања.“

Такође, очекује се да се ципеле изују у већини будистичких, муслиманских, хинду, сикх и џајн храмова, како је ових дана указала бивша представница државе Њујорк, Ју-Лајн Ниу, у одговору на чланак у Тајмсу.

Иранско-америчка књижевница Порошиста Хакпур одрасла је у Сан Габријел долини у Калифорнији — живом, приградском подручју источно од центра Лос Анђелеса, с бројном азијско-америчком заједницом. „Изување обуће код нас никада није било ствар избора“, рекла је додајући: „Нисмо чак ни имали неке скупе персијске тепихе, а ипак смо то увек радили!“ Сећам се да сам питала родитеље зашто на америчким ТВ серијама људи носе ципеле по кући. „Мајка није знала шта да ми каже“, додала је Порошиста истичући важност изувања ципела као културолошке одреднице: „А тек да не почињемо о филмовима и серијама у којима људи скачу по каучима и леже по креветима — с обућом!“

Када се Хакпур, која је одрасла окружена иранском породицом и претежно источњачким друштвом, преселила у Њујорк, схватила је да та навика није уобичајена у већини претежно белих средина. „Мислим да је моја цимерка с факултета мислила да је то што сам босонога или у чарапама неки хипи-бохо фазон“, рекла је за HuffPost. „А онда сам све више почињала да схватам да поједини бели људи никада нису ни чули за ту навику.“

Хакпур верује да у својој кући свако има право да ради шта жели. Али кад си у туђој — правила домаћина треба да се поштују. Савет из Тајмса који имплицира да гост може да ради шта хоће у нечијем дому, њој звучи потпуно бесмислено: „Можда нећеш да ти људи пуше у стану? Краду књиге? Или, не дај Боже, обављају нужду у лавабоу? Шта год“, рекла је. „Постоје основна правила понашања, а изување обуће је заиста најосновније — апсолутни минимум.“

Гостољубивост је кључна вредност у многим азијским културама, истиче Хакпур, и правило изувања ципела управо је део те културе. „Кад те неко замоли да изујеш ципеле, знаш да си у простору који цени чистоћу, али и поштује туђ лични, готово свети простор“, рекла је Хакпур. „Једини изузетак за мене су здравствени разлози или нека врста инвалидитета — то ми је сасвим разумљиво!“, додала је. „Али кад ми је домаћин, једном приликом, инсистирао да не изујем ципеле, осећала сам се веома непријатно док сам куцкала по стану у штиклама које сам целог дана носила по градским улицама.“ Ако идете у нечији дом, не би било лоше да се припремите на такав захтев — на пример, да обујете чисте и пристојне чарапе.

Цаи-Ни Ку, директор за односе с јавношћу и припадница прве генерације тајванских имиграната, одрасла је у Јужној Африци и Бостону. У оба места, њена мајка је љубазно објашњавала правило изувања онима којима то није било познато. „Док сам одрастала, моја мама је увек с поштовањем замолила госте да изују ципеле, али су неки људи из других култура били потпуно несвесни тог обичаја и његове нијансе“, рекла је Ку за HuffPost објашњавајући овај културолошки спор у Америци. „Многи Азијци у Америци научени су да се пресвуку у ‘кућну гардеробу’ или пиџаму чим уђу у кућу, јер је то чиста, унутрашња одећа,“ истакла је Ку закључујући да уз то, гости у азијским домаћинствима често добијају папуче за унутра, додајући: „Ни код нас не очекујемо да гости буду боси!“.