У Републици Српској се све више истиче потреба за децентрализацијом културе, како би грађани у мањим локалним заједницама имали равноправан приступ квалитетним културним садржајима. Према изјави диригента и умјетничког директора Симфонијског оркестра Народног позоришта Републике Српске Душана Урошевића, коју преноси Српска новинска агенција (Срна), број посјетилаца културних догађаја расте, али је неопходно систематски радити на томе да позоришне представе, опере и концерти класичне музике не буду привилегија само урбаних центара. Урошевић је у изјави за Срну нагласио да класична и умјетничка музика имају своју публику, али да се на њеном формирању мора радити институционално, кроз све нивое образовања. „Децентрализација културе се не може радити на индивидуалном нивоу. То јесте могућ начин, али није ефикасан. Потребне су нам јасне стратегије и пут којим морамо годинама ићи, јер време у којем живимо све више деградира нашу пажњу, те је вероватно уметничка музика и у највећем проблему“, рекао је Урошевић, како преноси Срна.
Он је истакао да је кључно размишљати о новим начинима презентације музике, укључујући коришћење савремених метода и друштвених мрежа, како би култура постала доступнија широј публици.
Према Урошевићевим ријечима, први корак ка децентрализацији је оснаживање културних институција у мањим мјестима. „За почетак треба оснажити културне институције у мањим местима, поставити људе који ће имати јасну визију, те повезати их са кровним институцијама и носиоцима културног живота“, истакао је он у изјави за Срну. Урошевић сматра да је неопходан јасан увид у стање на терену – сагледавање потреба различитих локалних заједница, удружења и организација – како би се сачинила ефикасна стратегија. Он је упозорио да је пут ка овим промјенама „болан и дуг, али ће донети резултате“, позивајући се на примјер постављања националне опере „Јазавац пред судом“ након више од 40 година. „Зар није требало да сада већ има толико дуг стаж приказивања?“, упитао је Урошевић, наглашавајући да се не смије дозволити да се о великанима попут композитора Влада Милошевића и писца Петра Кочића прича само једном или два пута годишње.
Овај позив на акцију долази у контексту недавних гостовања Симфонијског оркестра Народног позоришта, која служе као примјер како децентрализација може функционисати у пракси. Један од таквих догађаја био је концерт у Приједору поводом свечаног затварања позоришног фестивала „Златна вила“. „Овај наступ нам је изузетно важан, јер је први у којем је наш оркестар изашао из матичне куће, те гостовао у неком граду у Републици Српској. Верујем да ће у периоду који долази оваквих концерата бити више, те да ћемо заједничким снагама радити на децентрализацији културе“, рекао је Урошевић за Срну. Ова гостовања, према његовим ријечима, не само да шире публику оркестра, већ и доприносе сопственом развоју институције.
Урошевић је такође поставио шире питање о будућности културног идентитета: „Поставља се питање како ће се сутра представљати наша деца и које ће вредности заступати, којим ће језиком причати?“ Ово указује на дубљи проблем – очување културног насљеђа у ери брзих промјена и дигитализације.
Према подацима које преноси Срна, ова иницијатива могла би бити дио ширег напора да се култура у Републици Српској развија равномјерно, укључујући и мање развијене регије, чиме би се подстакао културни и друштвени напредак цијеле заједнице.
Ова изјава долази у вријеме када се у Републици Српској све више говори о културној политици, а Урошевићев позив на стратешко планирање могао би послужити као подстицај за институције да предузму конкретне кораке. Како преноси Срна, фокус на децентрализацији није само питање доступности, већ и очувања националног идентитета и образовања младих генерација.
