ЏУЛС БРИЏ: Од модерног ремек-дела „Бернабеуа“ до блатњаве аут-линије стадиона „Тала“ — рад на најбољим стадионима Европе једна је од најлепших страна посла спортске водитељке

Водитељка TNT Sports открива нам више о својим омиљеним европским стадионима.

Ауторка: Џулс Брич

Од отменог „Бернабеуа“ у Мадриду до правих шољица чаја на стадиону „Тала“ у Даблину — каква разлика за само 24 сата током кратке европске фудбалске недеље проведене ван куће.

Обилазак различитих градова и стадиона широм Европе један је од најбољих делова мог посла. Минхен и Милано, Порто и Париз —сваки град одражава свој карактер кроз свој стадион, а свако здање нуди нешто јединствено. Права лепота је у томе што ниједан стадион није исти, ни по изгледу ни по атмосфери.

Увек постоји посебно узбуђење када одлазите на стадион на којем раније нисте били, а ове сезоне сам први пут посетила стадион „Велодром“ у Марсеју. Чула сам много лепих ствари о њему, али је уживо био још импресивнији него што сам очекивала. Огромно степениште води са прометне улице до улаза, који је прекривен разнобојним графитима. Околина је груба и помало сирова, али када уђете у стадион — призор је величанствен.

Елегантне, али импозантне, глатке линије крова уоквирују плаве и беле трибине. Навијачи Марсеја дају стадиону застрашујућу атмосферу, а навијају много пре него што се иједан играч појави. Озбиљно схватају и своје тифо кореографије, па су захтевали да се снимање обави тек након њихове пробе како би кореографија остала тајна и имала максималан ефекат. И свака им част — то су најбоље тифо кореографије које сам икада видела.

Један од најпотцењенијих стадиона у Европи за мене је „Рамон Санчез Писхуан“, дом Севиље. Смештена међу ужурбаним тапас баровима, ова живописна црвено-бела грађевина одмах привлачи пажњу, а огроман, разнобојни мозаик на спољном зиду заиста је нешто посебно. Стадион на отвореном има посебан шарм, са црвеним седиштима која праве упечатљив контраст са плавим небом док га обасјава сунце. Не само да изгледа невероватно — немојте потценити ни навијаче. Када се зачује клупска химна, можете да осетите како стадион оживљава, одражавајући културу Севиље и њене темпераментне и страствене људе.

Франкфуртски „Валдштадион“ има онај „вау“ ефекат. Смештен усред шуме, стадион до којег води мрачан и језив пут делује још импресивније када стигнете до овог супермодерног здања, са огромним квадратним видео-екраном који виси са крова. Ту Ултраси стварају невероватну буку. Једна од најупечатљивијих атмосфера које сам доживела била је управо тамо, када је Ајнтрахт победио Вест Хем и пласирао се у финале Лиге Европе 2022. године. Касније су освојили трофеј, а њихови навијачи су сигурно у великој мери заслужни за тај успех.

У другом делу Немачке, и даље се сећам колико ме је одушевио први сусрет уживо са „Жутим зидом“ у Дортмунду. „Сигнал Идуна Парк“ има неке од најстраственијих навијача — и пиво по приступачним ценама! Стадион је индустријског изгледа, без луксуза, али управо то му даје препознатљив идентитет. Има и највећи штанд са слаткишима на меру који сам икада видела. Навијачи су тик уз терен, али одвојени оградом, што додатно појачава атмосферу када је тресу и бацају пиво са својих места. Играње у оваквом стадиону налик кавезу мора да делује као играње у паклу — када Дортмунд постигне гол, навијачи експлодирају, а море жуте и црне боје почиње да таласа.

А ту је и „Бернабеу“ — модерно ремек-дело. Од елегантног дизајна његове сјајне фасаде до екрана који се протеже у круг од 360 степени око унутрашњости стадиона, све је запањујуће. Мадриђани знају и како да дочекају своје суперзвезде. Хиљаде бучних навијача испуњавају улице како би испратили долазак клупског аутобуса, који до стадиона спроводи полицијска пратња.

Када уђу у стадион, играчи пролазе ходником са трофејима на путу до свлачионице, што је за гостујућу екипу застрашујући подсетник на оно против чега се суочава. Стадион је колосалан. Када се затвори, кров који се увлачи задржава громогласну буку унутар стадиона, која одјекује од једне до друге стране арене. Током моје последње посете, једне хладне децембарске вечери, питала сам се зашто ми је изненађујуће топло, све док нисам погледала горе и видела да „Бернабеу“ чак има и грејаче на плафону, чију сам топлоту осећала и из техничког простора поред терена.

На овакве луксузе једноставно не можете да се навикнете када сте новинар крај терена. Мање од 24 сата након што сам гледала како Манчестер Сити побеђује Реал Мадрид са 2:1, већ сам газила на прстима по блатњавој аут-линији док је лила киша на стадиону „Тала“, где је Кристал Палас играо меч Конференцијске лиге против ирског Шелбурна — много више у складу са оним на шта сам навикла.

Још много стадиона чека да их прецртам са своје листе жеља, али нимало не сумњам да ће се ускоро неки нови скривени драгуљ ушуњати међу моје фаворите.

_______________________

Џулс Брич је телевизијска спортска новинарка и водитељка која је имала водеће водитељске улоге на каналима TNT Sports, Channel 4, ITV и у продукцији Premier League Productions. Водила је BT Sport-ову водећу фудбалску емисију „Score“, а такође преноси утакмице Премијер лиге, Лиге Европе и Лиге шампиона.

Џулс Бриџ је главна водитељка преноса утакмица енглеске репрезентације на Channel 4, а води и ITV-јеву емисију са прегледом утакмица EFL-а. За Premier League Productions води међународне преносе утакмица Премијер лиге, а ван посла је страствена навијачица Брајтона.