ЕУ СУД БЛОКИРАО мађарска ограничења на ЛГБТ садржај за децу

Највиши суд Европске уније пресудио је да мађарски закон о заштити деце из 2021. године крши право ЕУ, у одлуци која, према оцени појединих критичара, делује више као идеолошки него правно утемељена.

У уторак, 21. априла, само неколико дана након мађарских националних избора, Суд правде Европске уније (ECJ) донео је пресуду у предмету који је покренула Европска комисија, уз подршку 16 држава чланица и Европског парламента.

Суд је утврдио да мађарско законодавство — првобитно уведено ради пооштравања казни за педофилију, али касније измењено како би се ограничило промовисање хомосексуалности и родне идеологије малолетницима — крши правила ЕУ на више нивоа, укључујући основна права и одредбе о унутрашњем тржишту.

ECJ је навео да закон крши члан 2 Уговора о Европској унији, који утврђује основне вредности блока као што су људско достојанство, једнакост и поштовање права мањина. Суд је оценио да су мере Мађарске „супротне самом идентитету Уније“ и одбацио тврдњу Будимпеште да се оне могу оправдати позивањем на национални идентитет.

Пресуда представља значајно ширење надлежности институција ЕУ у унутрашња питања суверене државе чланице. Мађарски званичници и конзервативни коментатори већ дуго тврде да се закон односи на заштиту деце и очување родитељских права у образовању, а не на дискриминацију одраслих на основу сексуалне оријентације.

„Питање није однос одраслих према родном идентитету, већ деца, и ко има ауторитет у сексуалном образовању: школе или родитељи“, објаснио је премијер Виктор Орбан 2022. године.

Временски оквир пресуде такође је доведен у питање. Да је одлука објављена пре, а не након мађарских избора 12. априла, могла је утицати на подршку одлазећем премијеру Виктору Орбану и његовој странци Фидес, која је изгубила од проевропске странке Тиса.

Мађарска остаје друштвено конзервативна земља, у којој скептицизам према родној идеологији постоји и ван бирачког тела владајуће странке. Балаш Орбан, политички директор премијера, оштро је реаговао, оценивши да одлука показује да се „Брисел померио ка воук идеолошком оквиру“. Он је навео да пресуда подрива право родитеља да одлучују о васпитању своје деце и поставља озбиљна питања о улози ЕУ у осетљивим културним питањима.

Родриго Балестер, шеф Центра за европске студије при Колегијуму „Матијас Корвинус“ у Будимпешти, прокоментарисао је: „Данас је ЕУ званично постала либерална аутократија.“

Случај се већ дуго посматра као тест односа моћи између Брисела и држава чланица. Пресуда поставља преседан за идеолошко мешање, што би потенцијално могло ограничити способност националних влада да доносе законе у областима образовања, породичне политике и заштите деце.

Европски судови играју одлучујућу улогу у спровођењу прогресивне агенде ЕУ. Питања попут родног идентитета и истополних бракова све чешће се одлучују пред судијама у Луксембургу, а не у изабраним националним парламентима.

Новоизабрани мађарски парламент, који предводи нови центристичко-либерални премијер Петер Мађар, сада ће бити под притиском да измени или укине спорне одредбе. Иако је Мађар наговестио проевропскији и про-ЛГБТ став од свог претходника, његов тачан став о овом закону и даље није јасан.