Француски министар спољних послова Жан-Ноел Баро је у ексклузивном интервјуу за Ouest-France (у сарадњи са Funke и Gazeta Wyborcza), објављеном 11. јануара 2026., директно позвао Сједињене Америчке Државе да престану са „уценом“ у покушају да преузму контролу над Гренландом, аутономном територијом Данске. Баро је нагласио да „Гренланд је европска територија под заштитом НАТО-а (…) уцена мора престати“, додајући да Европљани имају „веома моћна средства да бране своје интересе“. Ова изјава, дата 11. јануара 2026. године, представља ескалацију француског одговора на обновљене претње америчког председника Доналда Трампа да анектира Гренланд, што је изазвало широку европску солидарност и довело у питање будућност НАТО-а.
Баро је у интервјуу одбацио могућност америчке војне интервенције, рекавши да „ништа не може да је оправда“ и да би напад на другу чланицу НАТО-а (Данску) био „супротан интересима самих Сједињених Држава“. Он је истакао да Гренланд није на продају и да је то „европска територија, под заштитом НАТО-а“, понављајући да „ова уцена очигледно мора престати“. Као конкретан корак, Баро је најавио отварање француског конзулата на Гренланду 6. фебруара 2026. године, описујући то као „политички сигнал“ солидарности са Данском и Гренландом, како би се ојачала европска присутност на Арктику усред америчких притисака.
Трампове претње нису нове: Током свог првог мандата (2017-2021), предлагао је куповину Гренланда, а сада, у другом мандату након победе 2024. године, понавља захтеве, цитирајући стратешки значај острва за америчку безбедност. У интервјуу за The Atlantic 5. јануара 2026., Трамп је рекао: „Потребујемо Гренланд, апсолутно. Потребан нам је за одбрану,“ инсистирајући да се разматрају „различите опције“, укључујући војну силу. Бела кућа, преко заменика шефа кабинета Стивена Милера, потврдила је да је то „званични став владе САД“ и да Гренланд треба да буде део Сједињених Држава, због ресурса попут ретких метала испод леденог покривача и заштите од кинеског и руског утицаја на Арктику. Гренланд, са популацијом од око 57.000 становника, већ има америчко војно присуство у бази Pituffik Space Base (раније Thule), основаној 1943. године, са споразумом из 1951. који дозвољава готово неограничен приступ САД.
Ова ескалација долази након америчке операције у Венецуели 3. јануара 2026., где су специјалне снаге отеле председника Николаса Мадура, што је охрабрило Трампа у експанзионистичким амбицијама. Данска премијерка Мете Фредериксен упозорила је да би америчка акција значила „крај НАТО-а“, јер би то био напад на савезника. Гренландски лидери, попут премијера Јенса-Фредерика Нилсена и посланице Аје Чемниц, одбили су анексију, рекавши да „Гренланд никада није био на продају и никада неће бити“.
Француска предводи европски отпор: Председник Емануел Макрон потписао је заједничку декларацију 6. јануара са лидерима Немачке, УК, Италије, Шпаније, Пољске и Данске, где се истиче да „Гренланд припада свом народу“ и да само Данска и Гренланд одлучују о својој судбини. Баро је, у разговору са америчким државним секретаром Марком Рубиом, одбацио паралелу са Венецуелом и нагласио да Француска координира са Немачком и Пољском план одговора, укључујући могуће распоређивање европских трупа и нуклеарних подморница као упозорење. Немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер упозорио је да би ово довело до „света где најбескрупулознији узимају шта желе“, док британски премијер Кир Стармер и ЕУ председник Антонио Коста подржавају став о суверенитету.
Унутар САД, критике долазе од сенатора попут Дика Дурбина и Мича Меконела, који називају претње „катастрофалним“. Експерти упозоравају да би ово уништило НАТО, са глобалним импликацијама за Арктик, где се топи лед и отварају нови путеви за ривалство са Русијом и Кином.
