Италијанска конзервативна премијерка и данска лидерка левог центра оцениле су да строже политике повратка саме по себи „нису довољне“, истичући да поштовање европских закона мора да иде руку под руку са поштовањем европских вредности.
Италијанска премијерка Ђорђа Мелони и данска премијерка Мете Фредериксен упутиле су заједнички позив за оштрији европски приступ миграцијама, чиме су се у истој иницијативи нашле две лидерке са супротних страна политичког спектра.
У тексту под насловом „Заједничка порука за Европу“, објављеном 10. августа, конзервативна италијанска премијерка и данска лидерка левог центра поручиле су да Европа мора истовремено да ограничи неконтролисану имиграцију и да брани своје хришћанско културно наслеђе. „Не прихватамо неконтролисану имиграцију у Европу“, навеле су.
Њихов иступ уследио је након писма које су предводиле Данска и Италија, а које су потписале 22 државе чланице ЕУ, после уласка око 60.000 миграната у Сеуту. У писму је критикована шпанска миграциона политика и упозорено да би спор могао да угрози функционисање шенгенског простора.
Мелони и Фредериксен оцениле су да су масовне миграције повећале притисак на јавне службе и допринеле порасту криминала, укључујући насилни криминал, трговину дрогом и сексуално насиље. Према њиховим речима, миграције су истовремено довеле до пада поверења грађана у владе и јавне институције.
Оне су указале на напоре да се прецизније утврди како се међународне обавезе у области људских права примењују на депортације, као и на недавно усвојена правила ЕУ о повратку миграната и могућност формирања центара за повратак у трећим земљама. Најавиле су да ће наставити да траже додатна „иновативна решења“.
Међутим, две лидерке су нагласиле да сама строжа политика повратка „није довољна“. „Поштовање наших закона мора да иде руку под руку са поштовањем европских вредности“, навеле су, примењујући тај принцип и на легалне и на илегалне миграције.
Миграциону политику повезале су и са културном интеграцијом, истичући да људи који се настане у Европи треба да поштују вредности земаља домаћина. При томе нису изнеле шири модел или конкретне критеријуме асимилације.
„Обе смо поносне на хришћанско културно наслеђе Европе и желимо да га заштитимо“, написале су Мелони и Фредериксен. Додале су да они који Европу изаберу за свој дом треба да поштују европске вредности и да не покушавају да намећу начине живота које две лидерке не деле.
Представљајући строжију контролу граница и политику повратка као неодвојиве од одбране европског културног идентитета, Мелони и Фредериксен су питање миграција поставиле у шири контекст очувања европских вредности. Истовремено су показале да се захтев за оштријим приступом миграцијама све више појављује и ван традиционалних политичких подела на левицу и десницу.
