У Салону Ото Бихалји-Мерин у Београду у уторак, 23. децембра, отворена је изложба „Необична колекција: Избор дела из колекције Људмиле Стратимировић“, која публици представља више од четрдесет радова наивне уметности, арт брута и самоуких аутора, насталих у периоду од седамдесетих година прошлог века до данас. Радови су деценијама сакупљани из неконвенционалних извора попут бувљака, улица и чак затворских болница.
Изложба је отворена у присуству бројних посетилаца, уметника, кустоса и представника културних институција, а може се погледати до 31. јануара 2026. године. Поставка је реализована у оквиру програма Музеја наивне и маргиналне уметности, чији је Салон Ото Бихаљи-Мерин изложбени простор у центру Београда.
Људмила Стратимировић, позната по свом интуитивном приступу сакупљању уметности, описује своју колекцију као спонтани процес вођен личним импулсом и отвореним умом. „Одувек ме је веома занимала наивна уметност. Волим да набавим, уколико сам у могућности, радове наивних уметника и занатлија. Доносила сам занимљиве предмете из Африке, Аргентине, Русије, и колекција је почела спонтано да се формира. Током деведесетих сам радове једног уметника куповала на улици. Занимају ме књиге о пројектима подршке наивним уметницима. Наивна уметност или арт брут за мене је најискренија уметничка експресија, незадржива потреба да се креативно изразиш без двоумљења и несигурности у свој таленат“, изјавила је Стратимировић на отварању.
Њена колекција обухвата дела настала од 1970-их година до данас, углавном анонимних аутора без биографских података, што додаје мистерију и дубину интерпретацији. Међу изложеним радовима истичу се они купљени од уличних продаваца, пронађени на бувљацима широм света, поклоњени од пријатеља или створени у Специјалној болници Окружног затвора у Београду – месту где су маргинализовани ствараоци, лишени слободе, ипак пронашли начин да изразе себе.
Кустос Сенка Латиновић истакла је да изложба провоцира дубока питања о улози музеја у савременом друштву: „Страх од анонимности аутора и аматеризма су можда и два највећа музејска страха. Питање које провоцирам овом изложбом је: да ли је могуће да музеј отвори свој простор чак и за уметност коју сам можда не би сместио у своју колекцију? Да ли је могуће чути и друге гласове, визије, завирити у туђе универзуме и разумевања света, која повремено могу и да се косе и сударају са нашим?“
Ова поставка није само приказ неконвенционалне уметности, већ и критички коментар на институције: постоји ли уметност која не припада музејима? Ко у уметничком систему има право да одлучује шта је уметничко дело? Изложба позива на преиспитивање предрасуда и баријера које музеји сами стварају, наглашавајући вишеструку маргинализацију стваралаца – посебно оних из затворских окружења – чији радови нуде неочекиване слике света: експресивне, узнемирујуће, кичасте, свакодневне, трансцендентне, медитативне и психотичне.
Међу изложеним делима налазе се радови различитих формата и техника — од класичног уља на платну и дрвореза, до дигиталних колажа новијег датума. Посебну пажњу изазивају дела без назива, која намерно избегавају ауторско и тематско одређење, препуштајући тумачење искључиво посматрачу. На пример, рад „Без назива“ Иве из 2022. године (дигитални колаж) и „Зец“ М. К. из 2019. године (уље на платну) представљају примере аутентичне експресије која одбија класичну формално-стилску анализу.
Поставка је конципирана као својеврсни „кабинет чуда“, у коме се смењују радови снажног емотивног набоја, често обележени мотивима усамљености, борбе, фантазије и унутрашњих визија. Како истичу организатори, управо та разноликост израза представља једну од кључних вредности изложбе.
Директорка Музеја наивне и маргиналне уметности, др Ивана Башичевић Антић, подржала је ову иницијативу, наглашавајући да будућност музеја лежи у „отклону од предмета који су постали кочница у спајању и дефинисању нове музејске улоге“.
Изложба је део ширег напора да се подрже другачије перспективе у уметности, а више информација доступно је на сајту Музеја наивне и маргиналне уметности и Инстаграм профилу Салона ОБМ.
