Кабинет јапанског премијера Санае Такаичи данас је одобрио рекордан буџет за одбрану у износу од 9,04 трилиона јена (око 58 милијарди долара или приближно 53 милијарде евра по тренутном курсу), што представља повећање од 9,4 одсто у односу на претходну фискалну годину. Ова одлука долази у тренутку када тензије између Јапана и Кине достижу нови врхунац, са фокусом на јачање одбрамбених капацитета, укључујући развој крстарећих ракета, беспилотних летелица и побољшање обалске одбране. Укупни државни буџет за фискалну годину која почиње 1. априла 2026. износи рекордних 122,3 трилиона јена (око 785 милијарди долара), са нагласком на одржавање фискалне дисциплине упркос растућим трошковима.
Ово је четврта година у оквиру петогодишњег плана Јапана за удвостручење годишњих трошкова за оружје на око 2 одсто бруто домаћег производа (БДП), што је циљ који влада премијерке Такаичи планира да оствари до марта – две године раније од првобитног плана. Под притиском Сједињених Америчких Држава да преузме већи део терета регионалне безбедности, Јапан ревидира своју националну безбедносну и одбрамбену политику, са очекиваном ажурирањем до децембра 2026. године, како би додатно ојачао своје војне способности. Ова измена представља значајан одмак од послератне доктрине Јапана, која је ограничава употребу силе само на самоодбрану, и сада омогућава проактивније акције, укључујући ударе на непријатељске базе са великих удаљености.
Буџет је усмерен на модернизацију оружаних снага Јапана, са специфичним алокацијама за напредне технологије и међународну сарадњу. Међу најважнијим ставкама су:
- Развој следеће генерације борбеног авиона: Више од 160 милијарди јена (око 1 милијарде долара) намењено је за заједнички пројекат са Великом Британијом и Италијом, са циљем распоређивања авиона до 2035. године. Ово је део ширег напора да се јача домаћа одбрамбена индустрија кроз сарадњу са савезницима и промоцију извоза оружја, након олакшања ограничења за извоз оружја у последњих неколико година.
- Систем обалске одбране „SHIELD“: Алотирано је 100,1 милијарди јена (око 641 милион долара) за развој слојевитог система који укључује беспилотне летелице у ваздуху, на површини мора и под водом за надзор и одбрану. Систем је планиран за пуштање у рад до марта 2028. године, са иницијалним ослањањем на увоз из земаља попут Турске или Израела за бржу имплементацију.
- Побољшање свемирских капацитета: Јапан планира да преименује своје Ваздушне снаге самоодбране у Ваздушне и Свемирске снаге самоодбране, са додатних 1,1 милијарди јена за опрему за праћење сметњи на сателитима. Ово долази усред оптужби из Кине да Јапан „убрзава милитаризацију свемира и подстиче трку у наоружању у свемиру“.
- Остали трошкови: Буџет укључује средства за крстареће ракете великог домета, беспилотне арсенале и јачање обалске одбране, са фокусом на способност контраудара. Укупно, ово је део петогодишњег плана вредног 43 трилиона јена (око 275 милијарди долара) за изградњу одбране.
Влада је такође издала 29,6 трилиона јена у обвезницама да покрије део буџета, уз обећање да ће одржати дуг под контролом, упркос растућим социјалним трошковима и резервним фондовима од 1 трилиона јена за непредвиђене ситуације.
Одлука o буџету долази у тренутку појачаних тензија са Кином, која је идентификована у јапанској безбедносној стратегији из 2022. године као „највећи стратешки изазов“. У новембру, премијерка Такаичи изјавила је да би кинески напад на Тајван могао представљати „ситуацију која угрожава опстанак“ Јапана, што би омогућило активирање права на колективну самоодбрану и евентуално војну интервенцију. Ова изјава изазвала је оштре реакције из Пекинга, који оптужује Јапан да „подстиче независност Тајвана“ и подржава америчке напоре да ојача безбедност у региону.
Тензије су се додатно појачале у јуну, када су два кинеска носача авиона примећена како оперишу близу јужног јапанског острва Иво Џима – први пут да се то десило истовремено – што је појачало забринутост Токија због ширења кинеске војне активности изван Источнокинеског мора и спорова око острва Сенкаку/Диаоју. Овог месеца, кинески авиони су наводно закључали радар на јапанске летелице током вежби, што се тумачи као могући корак ка циљању пројектила, изазвавши протесте из Јапана.
Кина је у процесу вишегодишње модернизације своје војске, са фокусом на способност заузимања Тајвана силом, што додатно подстиче јапанске напоре. Истобремено, САД су одобриле 1 милијарду долара за безбедносну сарадњу са Тајваном у 2026. години, што Пекинг види као „подстицање независности Тајвана“.
Ова одлука одражава шири геополитички помак у Индо-Пацифику, где Јапан јача савезништва са САД, Аустралијом, Индијом и другим земљама кроз иницијативе попут QUAD-а. Влада Такаичи истиче да је циљ одвраћање потенцијалних претњи, а не агресија, али критичари у Јапану брину због раста милитаризма и утицаја на уставни пацифизам. Буџет сада иде на одобрење у парламент, где се очекује усвајање до марта 2026. године.Ова вест представља кључни корак у јапанској стратегији да постане активнији играч у регионалној безбедности, усред растућих изазова из Кине и Северне Кореје.
