У раним јутарњим сатима 17. јануара 2026. године, са Свемирског центра Сичанг (Xi Chang Weixing Fashi Zhongxin) покушано је лансирање експерименталног сателита Шиђијан 32, што је део ширег програма кинеских научно-технолошких мисија у свемиру. За ову мисију коришћена је ракета‑носач Чангџенг 3Б/Е (Long March‑3B/E), дизајнирана за лансирање сателита у високу и геосинхрону орбиту. Ракета је полетела прецизно у 00:55 по пекиншком времену, али током фазе рада главног мотора и улазне фазе у орбиту дошло је до аномалије у систему управљања, због чега мисија није остварила свој циљ и званично је проглашена неуспелом. Према извештајима државних медија, сви телеметријски подаци су одмах прослеђени инжењерским тимовима који су започели детаљну анализу рада мотора, навигационих система и управљачких контролних секција ракете.
Сателит Шиђијан 32 је намењен научно-технолошким експериментима, укључујући тестирање комуникационих технологија, преноса података и напредних система за управљање на орбити. Кинески медији истичу да ова мисија има приоритет технолошког испитивања и да је њен успех или неуспех део процеса усавршавања свемирских технологија, који укључује више узастопних мисија серије Шиђијн и ракета Чангџенг. У првим реакцијама портала као што су Пенгпај новости, Ђемјен новости, Мејри ђингђи новости и Пекиншки дневник, истакнуто је да је иницијално полетање било успешно, али да су након полетања примећене неправилности у лету које су резултирале немогућношћу постизања планиране орбите.
Надлежни кинески инжењери су, према званичним саопштењима, активирали све протоколе за испитивање телеметрије и свих система ракете, укључујући рад мотора, контролу путање, оријентацију и сигнализацију сателита. Истрага се спроводи како би се идентификовали сви фактори који су довели до неуспеха. Медии такође напомињу да је безбедност свемирског центра била потпуно осигурана, да није било повређених, нити оштећења инфраструктуре, и да су све процедуре спроведене у складу са стандардима државне безбедности.
Овај неуспех је реткост у оквиру кинеских свемирских мисија, јер ракете из серије Чангџенг имају висок проценат успешних лансирања. Претходне мисије, укључујући Шиђијан‑31, успешно су тестирале комуникационе системе и технологије управљања сателитима, што је омогућило Кини да остане један од најактивнијих свемирских програма у свету са више десетина лансирања годишње. Државни медији наводе да ће анализе овог неуспеха бити искоришћене за унапређење поузданости и прецизности будућих лансирања, као и за прилагођавање процедура током свих фаза лета ракета и рада сателита.
Сумирајући, кинеска влада и званични медији наглашавају да иако је мисија Шиђијан‑32 била неуспешна, она није угрозила укупни ток свемирског програма, нити је променила распоред предстојећих лансирања. Напротив, свака мисија, па и она која заврши неуспехом, сматра се важним кораком у развоју технологија које ће у будућности омогућити већи број научних, комуникационих и експерименталних сателита на орбити.
