КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ угрожавају чак и крстарења европским рекама

Екстремне врућине претварају континентално речно крстарење у путовање аутобусом.

Док Европу поново захвата још један топлотни талас, опадање водостаја на рекама Рајни и Дунаву довело је бродске компаније за крстарења у ситуацију да се боре да одрже летње пловидбе.

Недеље сунчаног времена, врелих температура и готово потпуног изостанка кише спустиле су водостај највећих европских река на најнижи ниво за неколико година, што је изазвало велике проблеме за бројне крузере који плове њиховим токовима.

Дунав је посебно тешко погођен, нарочито у Румунији, где је водостај пао на ниво који није забележен од 1996. године. Према извештајима, река је на појединим местима толико плитка да је могуће прегазити је с једне обале на другу.

Као резултат тога, неки речни крузери остали су насукани северно од Будимпеште, док низак водостај ствара проблеме и у аустријској долини Вахау, западно од Беча. На појединим местима дубина воде је, према извештајима, свега 1,5 метара, док би уобичајено требало да буде два метра или више.

У Немачкој се слични проблеми јављају западно од града Пасау, на обали Дунава, где тренутни водостај износи 3,9 метара, што је за метар ниже од уобичајеног за ово доба године.

Један локални туристички водич каже да су услови знатно лошији него иначе, са водостајем какав би се очекивао тек крајем септембра.

„Оваква ситуација се повремено дешава, али њена озбиљност је прилично необична, јер већ толико дуго траје. Да се ово дешава овако рано у сезони, готово је незабележено“, рекао је.

„Током пролећа је било мање отапања снега са Алпа због мање количине снега која је пала прошле зиме. Због тога су водостаји већ на почетку сезоне били нижи, а од почетка топлотног таласа практично уопште није било кише.“

Рајну прете слични проблеми, јер су се два путничка брода недавно насукала, док се према извештајима и други бродови у плитким деловима реке трљају труповима о речно дно.

У јуну је брод компаније „Викинг“, „Viking Einar“, морао да буде ослобођен након што се насукао у близини Келна, док се раније овог месеца швајцарски речни крузер „Thurgau Gold“ насукао на пешчани спруд код Бона и морао да буде одвучен.

Од крстарења реком до путовања аутобусом

Слично низак водостај забележен је и на Дунаву и Рајни 2022. и 2018. године, али како су европска лета све топлија и сушнија, овакве ситуације ће се вероватно дешавати све чешће.

Проблем додатно наглашава све већи број речних крузера. Овај сектор је током последње деценије доживео нагли раст, са новим компанијама и све већим бројем бродова који плове европским воденим путевима.

То значи да су последице израженије када низак или висок водостај постану доминантан проблем.

Обе крајности су се могле видети у веома кратком временском периоду. Пре неколико година, висок водостај је осујетио крстарење Роном кроз Провансу, јер је брод морао да заврши путовање у Лиону због ниских мостова узводно, испод којих није било ни најмање шансе да се прође.

Хитно ангажовани аутобуси одвезли су путнике до градова у Бургундији до којих је према првобитном плану требало да стигну бродом, претворивши крстарење реком у својеврсно путовање аутобусом, додуше са плутајућим хотелом као базом.

С друге стране, прошле недеље тура кртарења кренула је Дунавом из Беча, на најновијем броду компаније „Uniworld“, SS Emilie, да бих још пре испловљавања путници били обавештени да ће итинерер морати да буде измењен.

Због ниског водостаја, река је на појединим деоницама постала непловна, па брод није могао да стигне до Регензбурга и Нирнберга, где је крстарење требало да буде завршено.

„Свакодневно пратимо водостај, али ако не буде кише, нећемо моћи да пловимо до тамо“, рекао је капетан окупљеним путницима.

Измењени програм ипак је омогућио да већина првобитно планираних лука буде обухваћена. Регензбург је посећен током целодневног излета аутобусом, док је Нирнберг замењен Линцом, одакле је организован целодневни излет у Салцбург. За оба излета, „Uniworld“ је понудио и додатну погодност — сваки путник добио је по 30 евра (26 фунти) за ручак.

Путници су са резигнацијом прихватили вести, нарочито када су видели колико је низак водостај Дунава кроз долину Вахау, у близини града Шпица где су каменити делови речног корита били потпуно огољени.

Промене овакве промене итинерера до сада су биле релативно мале у поређењу са проблемима са којима путници на речним крстарењима могу да се суоче, од вишечасовних путовања аутобусом до преласка на други брод. Неколицина путника са крстарења прошле недеље морала је да проведе 10 сати у аутобусу, након што због ниског водостаја није могла да се укрца на свој брод у Београду и настави крстарење кроз источну Европу.

Као највећи оператер речних крстарења, са флотом од око 80 бродова на европским воденим путевима, „Viking“ у потпуности осећа последице оваквих проблема. Ипак, виша потпредседница за бренд, креативне послове и комуникације у компанији Сара Конли истакла је да „Viking“ стратешки распоређује бродове на истим итинерерима у супротним смеровима.

„Када је то неопходно, „Viking“ може да изврши замену брода, тако што се путници и њихов пртљаг пребацују у потпуно исту кабину на идентичном броду из исте серије, који се налази са друге стране погођене деонице реке“, објаснила је она.

Неизвесна будућност

Постоји бојазан да би, уколико глобално загревање буде све више утицало на услове широм Европе, променљивост водостаја могла да доведе до тога да овакви поремећаји у пловидби постану све чешћи. Иако су проблематичне деонице дуж Рајне и Дунава добро документоване, то би могло да утиче и на крстарења Елбом, која је већ позната по ниским водостајима.

CNN је цитирао Хану Клоук, професорка метеорологије и климатских наука са почасном титулом регус на Универзитету у Редингу, која је услове овог лета описала као „отисак прста климе која се мења“.

„Лета попут овог постају део уобичајеног климатског распона и наставиће да буду све гора све док будемо сагоревали фосилна горива“, рекла је она.

Шта то онда значи за путнике? Компаније које организују речна крстарења задржавају право да, када је то неопходно, промене итинерер. Међутим, у случају значајнијих поремећаја, путници могу добити надокнаду или кредит за крстарење који могу искористити приликом будућих резервација.

Ако путници одлуче да не крену на пут, немају право на повраћај новца. С друге стране, ако компанија откаже крстарење, путницима ће новац бити враћен или ће им бити понуђена могућност да путовање резервишу за неки други термин.

У оваквим ситуацијама, када „ићи низводно“ (или не ићи) може добити сасвим другачије значење, путницима се саветује да пажљиво проуче ситна слова услова компаније код које резервишу крстарење и да буду припремљени.