Демократе дају републиканцима аргумент за кампању пред изборе за Конгрес на половини председничког мандата 2026. годин, или како се они називају „међуизбори“.
Аутор: Џефри Лојд
Наслов у Фокс њузу био је сасвим јасан. Гласио је: „Демократе у Представничком дому великом већином одбациле резолуцију против социјализма након што су се два умерена демократа успротивила Џефрису“, уз поднаслов: „Лидер демократа у Представничком дому Хаким Џефрис назвао је поступак двојице умерених демократа ’кршењем поверења’.“
Невероватно, текст је известио следеће:
Представнички дом је у уторак увече усвојио резолуцију којом се осуђује социјализам, док је свега осам демократа у Представничком дому гласало за њу.
У неочекиваном обрту, међутим, до гласања не би ни дошло да два демократска посланика у Представничком дому неколико сати раније нису помогла републиканцима да превазиђу процедуралну препреку — чиме су, у том процесу, затекли неспремног лидера мањине у Представничком дому Хакима Џефриса, демократу из Њујорка.
Џефрис је касније запретио последицама за њих двојицу у драматичној изјави касно у уторак увече, назвавши њихов поступак „кршењем поверења“.
Е, сад овако.
Социјализам је, по свему судећи, политичка филозофија којој су демократе у Представничком дому заборавиле историју, а која је након завршетка Другог светског рата била доминантна у огромним деловима Европе.
Није без разлога што су социјалистичке земље Источне Европе добиле назив „заробљене иза Гвоздене завесе“.
„Гвоздена завеса“ је у почетку била назив за дословну, физичку баријеру која је раздвајала оне социјалистичке европске земље које су силом стављене у савез са Совјетским Савезом. Подсетимо се пуног назива „СССР“ – Совјетски Савез. То је скраћеница за „Савез Совјетских Социјалистичких Република“.
Социјалистичка „Гвоздена завеса“ била је физички сачињена, како се наводи на Википедији, од „бодљикаве жице, ограда, утврђених зидова, минских поља и осматрачница“. Земље које су силом укључене иза социјалистичке Гвоздене завесе биле су Пољска, Источна Немачка, Чехословачка, Мађарска, Румунија, Албанија, Бугарска и, наравно, СССР.
Грађани тих социјалистичких рајева толико су омрзли социјализам који им је управљао животима да је било више покушаја да се сруше њихове социјалистичке владе.
Године 1956. избила је Мађарска револуција, озбиљна побуна против социјалистичке (комунистичке) власти у Мађарској, коју су наметнули Руси — односно СССР.
Године 1968. на ред су дошли грађани Чехословачке, који су се побунили против социјалистичке власти коју је наметнула Русија. Одговор је био инвазија и насиље које је спровео СССР.
До 1989. године унутрашњи притисак да се сруше заједничке социјалистичке/комунистичке владе Источне Европе толико је нарастао да су до 1991. године не само те комунистичке/социјалистичке владе биле срушене већ, што је још запањујуће, и сама влада СССР-а.
Године 1990. комунистичка власт у Пољској уступила је место слободољубивој, изразито антисоцијалистичкој Републици Пољској, на чијем челу је био изабрани председник Лех Валенса.
Што нас враћа на данашње демократе у Представничком дому који се, да, заиста, залажу за социјализам. Имајући у виду тако снажне историјске доказе о социјализму као неуспешном начину управљања државом, готово је невероватно, а не само забавно — већ и више него забрињавајуће! — то што се демократе у Представничком дому данас залажу за социјализам.
Али они се заиста одлучно залажу за социјализам.
А како се испоставило, стигли су избори за Конгрес на средини мандата 2026. године.
Питање је сада колико ће се републиканци снажно борити да демократе плате изборну цену за своје социјалистичке тежње. То је сада национално питање, које се тиче Америке од истока до запада и од севера до југа.
Сасвим јасно и недвосмисленим изјавама, демократе у Представничком дому чврсто су заболи своју заставу на планини социјализма.
Није им важно што је историја препуна примера који показују колико је социјалистички идеал велики — и опасан. Али за демократе у Представничком дому то је једно велико „не, нема везе“.
Тако је почела изборна кампања 2026. године — избори за Конгрес на средини мандата у другој Трамповој ери — са демократама, предвођеним конгресменом Џефрисом, који веома гласно забадају своју заставу на планини социјализма. (ПОВЕЗАНО: „Сада знамо шта значи ’Максимални рат, свуда, све време’“)
Без сумње, дошло је време да републиканци „прикаче социјалистички реп“ демократском магарцу. Лидер демократа у Представничком дому Џефрис јасно је ставио до знања да се његова странка залаже за социјализам.
Довољно је рећи да би републиканци у Представничком дому и другде требало да имају једноставан одговор од две речи за Џефриса и демократе у Представничком дому. А он би гласио: „Порука примљена.“
