Француски председник Емануел Макрон и италијанска премијерка Ђорђа Мелони интензивирали су напоре да Европска унија (ЕУ) отвори директан дијалог са Москвом, у покушају да обезбеде већи утицај Европе у преговорима о окончању рата у Украјини. Овај потез долази у тренутку када се преговори убрзавају под утицајем америчког председника Доналда Трампа, али истовремено открива дубоке пукотине унутар ЕУ – између „атлантских“ лидера попут Макрона и Мелони, који се залажу за прагматичан приступ, и јастребова из источне Европе, који се плаше да би преговори могли ослабити подршку Кијеву. Према изворима, Мелони је 9. јануара на новогодишњој прес-конференцији у Риму рекла да је „време дошло да Европа разговара са Русијом“, подржавајући Макронов позив из децембра 2025. да се успостави „оквир“ за контакт са Кремљом.
Детаљи изјава Макрона и Мелони: Позив на координиран приступ
Француски председник Емануел Макрон је крајем децембра 2025. године јавно истакао да би Европа требало да „пронађе оквир“ за директне разговоре са руским председником Владимиром Путином у „наредним недељама“, наглашавајући да би то било „корисно“ за окончање рата у Украјини. Москва је одмах реаговала, наводећи да је Путин „изразио спремност за дијалог“ са Макроном. Овај позив је дошао у контексту убрзаних мировних преговора које је иницирао Трамп, који је након повратка на власт у новембру 2025. предложио план који укључује безбедносне гаранције за Украјину, али и могуће уступке Москви, попут одлагања чланства Украјине у НАТО-у.
Италијанска премијерка Ђорђа Мелони, лидерка десничарске партије Браћа Италије, придружила се овом позиву 9. јануара 2026. на традиционалној новогодишњој прес-конференцији у Риму. „Мислим да је Макрон у праву по овом питању. Верујем да је време дошло да Европа такође разговара са Русијом“, рекла је Мелони, додајући да би ЕУ требало да именује специјалног изасланика за директне преговоре са Путином. Она је упозорила да би „неорганизован приступ“ само „урадио услугу Путину“, јер би хаос унутар ЕУ смањио њен допринос мировним напорима. Мелони је нагласила да Европа не сме да се ограничи на разговоре само са једном страном (Кијевом), јер би то „ограничило позитиван допринос који може да пружи“. Поред тога, она је одбацила идеју о брзом повратку Русије у Г7 (формирајући Г8), рекавши да је то „апсолутно преурањено“, упркос америчким предлозима из новембра 2025.
Мелони је такође потврдила да Италија неће слати трупе у Украјину за гарантовање мировног споразума, за разлику од Француске и Велике Британије, које су у децембру 2025. потписале декларацију о могућем размештању мултинационалних снага након прекида ватре. „То није неопходно ако Украјина потпише колективни одбрамбени споразум заснован на члану 5 НАТО-а“, рекла је она, додајући да би мали контингент страних трупа био неефикасан против много веће руске силе.
Позадина: Убрзани преговори под Трамповим утицајем и европске поделе
Рат у Украјини, који траје скоро четири године од руске инвазије фебруара 2022, ушао је у нову фазу након Трамповог повратка у Белу кућу. Трамп је у новембру 2025. предложио мировни план који укључује прекид ватре, безбедносне гаранције за Украјину (укључујући могуће западне трупе) и одлагање њеног чланства у НАТО-у, што је изазвало контроверзе. Москва, међутим, није показала спремност за озбиљне уступке, инсистирајући на својим главним захтевима попут контроле над окупираним територијама и демилитаризације Украјине. Кијев је одбио почетни амерички план, тражећи измене, али преговори се настављају.
Макрон и Мелони, обоје традиционално антируски настројени и проатлантски оријентисани, виде овај тренутак као прилику да Европа не буде искључена из процеса. Према француском званичнику, „важно је играти бар неку улогу“ у разговорима да би се заштитиле „црвене линије“ ЕУ, попут територијалног интегритета Украјине и санкција против Русије. Овај потез је такође мотивисан Трамповим претњама, попут оних о преузимању Гренландије, што гура Европу ка независнијој позицији. Међутим, поделе су очигледне: источне земље ЕУ, попут Пољске, Балтика и Чешке, противе се директним преговорима са Москвом, плашећи се да би то ослабило подршку Украјини и подстакло руску агресију.
Реакције у ЕУ: „Још нисмо тамо“, али преговори неизбежни
Европска комисија је 12. јануара 2026. реаговала опрезно на позиве Макрона и Мелони. Портпаролка Паула Пиньо изјавила је: „У неком тренутку ће морати да буде разговора, чак и са председником Путином, али нажалост, не видимо знаке да је Путин спреман за ангажман“. Додала је: „Још нисмо тамо, али у неком тренутку надамо се да ће бити таквих разговора који ће довести до мира у Украјини“. Ово указује да Брисел признаје неопходност дијалога, али инсистира на условима, попут руске спремности за компромис.
У источним чланицама ЕУ, реакције су негативне. Кијев Пост наводи да би било какви разговори суочили се са отпором „јастребова“ на источној граници ЕУ, који виде Русију као трајну претњу. У међувремену, Немачка и Берлин се суочавају са сукобом са Паризом око одбрамбених расхода, што додатно компликује јединство ЕУ.
Геополитички ризици и прилике за ЕУ
Овај потез Макрона и Мелони представља прагматичан заокрет у европској спољној политици, мотивисан страхом да ће Трампова администрација доминирати преговорима и игнорисати европске интересе. Економски, ЕУ трпи штету од санкција – цене енергије су порасле, а конкурентност опада – па дијалог са Москвом могао би отворити пут за ублажавање санкција и стабилизацију енергетског тржишта. Мелонин предлог за специјалног изасланика могао би да консолидује европски глас, спречавајући „превише гласова и формата“ који би ослабили преговарачку позицију.
Међутим, ризици су значајни. Дијалог без руских уступака могао би да се протумачи као слабост, подстичући даљу агресију Москве и еродирајући јединство ЕУ. Источна Европа, са историјским траумама од руског утицаја, могла би да блокира иницијативе, што би довело до парализе. Поред тога, одбијање повратка Русије у Г7 показује да Макрон и Мелони не желе да жртвују принципијелност за прагматизам. У ширем геополитичком контексту, ово је део европског напора да се позиционира као независни актер у свету где САД под Трампом фокусирају на „Америка прва“, а Русија и Кина јачају утицај. Ако успеју, ово би могло да оживи европску дипломатију; ако не, могло би да продуби кризу у ЕУ.
У закључку, док Макрон и Мелони гурају ЕУ ка Москви, исход зависи од руске спремности и европског јединства. За сада, Брисел остаје опрезан, али притисак расте како се рат у Украјини приближава дефинитивној победи Русије.
