Све више кривичних дела дешава се у возовима и на железничким станицама у Британији и Немачкој, а реакције званичника у тим земљама на сопствене трендове знатно се разликују.
Подаци до којих је дошла немачка медијска организација NiUS посебно указују на то да су око половине од 13.543 насилна кривична дела на железничким станицама у првој половини ове године — што је скоро 27% више него у истом периоду пре само две године — починили страни држављани, односно мухамедански мигранти. Осумњичени који нису немачки држављани били су посебно несразмерно заступљени у сексуалним преступима на железничким станицама, од којих су 59% починиле особе без немачког пасоша.
С друге стране, званичници у Лондону настоје да прикажу како је статистички раст у Британији углавном привидан. British Transport Police саопштила је, према писању The Times, да је више од 50% пораста насилних напада на жене и девојке на железници у земљи последица већег броја пријављених случајева.
Извештаји о кривичним делима на британским железницама такође не садрже податке о починиоцима, што ће вероватно додатно ојачати кампању бившег министра за имиграцију и кандидата за лидера Конзервативне странке Роберта Џенрика да се објављују подаци о криминалу миграната. Опсерваторија за миграције при Универзитету Оксфорд раније ове године се жалила да су званични подаци о кривичним делима које су починили страни држављани „веома ограничени“.
Подаци о порасту од 50 одсто, које је објавио лист „Тајмс“, односе се само на насилне нападе на жене, иако су последњих месеци стизали извештаји и о различитим другим кривичним делима на железници. Један од запаженијих напада догодио се у фебруару, када је курдски мигрант Бруа Шорш гурнуо непознатог човека на шине лондонског метроа јер је мислио да га је овај „погледао попреко“. Шорш је проглашен кривим за покушај убиства, а изрицање пресуде заказано је за крај наредног месеца.
Насилни криминал, такође, изгледа као редовна појава на железничким станицама и у другим деловима Европе, попут Француске и Белгије — нарочито у Бриселу. Ниво криминала на железницама широм континента указује на пролазну природу ових система и очигледну рањивост људи на перонима. То, такође, покреће питања о мерама спречавања криминала и присуству — или недостатку присуства — полиције на местима где се кривична дела дешавају.
Међутим, оно што највише забрињава грађане Европе јесте чињеница да бриселска бирократија, као и владе земаља чланица ЕУ и Британије, намерно окрећу леђа на све израженији криминал мухамеданских емиграната и не само то, постоје јасни докази да се са подацима о нападима манипулише, да се ти напади прикривају, да се не бележе у полици, или да се стварне бројке умањују. Уколико узмемо у обзир и чињеницу да многе земље ЕУ имају и проблем са својим судовима који пренебрегавајући законе својих земаља доносе скандалозне одлуке у погледу мухамеданских миграната угрожавајућу том приликом безбедност грађана сопствених држава.
