Председник Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Народне скупштине Србије, народни посланик Српске напредне странке (СНС) Угљеша Мрдић, изјавио је данас да очекује ускоро расправу о извештају о раду републичке јавне тужитељке Загорке Доловац на седници Скупштине Србије. Мрдић је нагласио да би Доловац требало лично да присуствује седници, где би се разматрали резултати њеног рада, укључујући бројне критике на рачун тужилаштва које је, према његовим речима, довело до озбиљних проблема у правосудном систему Србије. Ова изјава долази у контексту интензивних дебата о правосудним реформама, које је Мрдић лично иницирао кроз сет од пет закона, а који су тренутно на дневном реду парламента.
Угљеша Мрдић је истакао да се борба за ефикасније правосуђе не завршава овим законским предлозима. „Не настављамо борбу за ефикасније правосуђе овим сетом правосудних закона. Очекујем ускоро на седници скупштине и извештај о раду Загорке Доловац, да она дође на седницу скупштине. Надам се да ћемо мењати и закон који се односи на Јавно тужилаштво за организовани криминал“, рекао је Мрдић током излагања у парламенту. Он је подсетио да је Доловац положила заклетву у Народној скупштини и да је дужна да се појави пред посланицима, посебно након што је Одбор за правосуђе раније одбио извештаје о раду Републичког јавног тужилаштва, препоручујући Скупштини да их не усвоји. Према Мрдићу, ово је довело до губитка поверења у Доловац, која је на функцији већ 16 година, са мандатом који истиче 1. јануара 2028. године, а он очекује да током 2026. године она више не буде на челу тужилаштва.
Критике на рачун рада Загорке Доловац и тужилаштва су вишеслојне. Мрдић је оптужио део тужилаштва да ради против интереса државе Србије, истичући примере где су, према његовим тврдњама, достављани подаци хрватским тужилаштвима, што је довело до хапшења Срба приликом преласка границе. „Тужилаштво Србије не сме више да потписује споразуме са хрватским тужилаштвом и доставља податке о Србима, због чега се Срби хапсе када пређу границу. То је тужилаштво радило“, навео је Мрдић, предлажући измене закона како би међународна сарадња тужилаштва захтевала одобрење Министарства правде. Он је такође критиковао Јавно тужилаштво за организовани криминал (ЈТОК), које води Младен Ненадић, оптужујући га да је „приватизовано“ и да је проузроковало штету буџету Србије од преко 155 милиона евра у само неколико случајева, укључујући афере попут „Стечајне мафије“ (43 милиона евра), „Ђубретарске мафије“ (38 милиона евра), „Луке Београд“ (41 милион евра) и „Мишковић“ (30 милиона евра).
Један од кључних инцидената који је Мрдић истакао је одбацивање његове кривичне пријаве против Небојше Бојовића и Милутина Милошевића, бивших функционера „Инфраструктуре железнице Србије“, због пада надстрешнице у Новом Саду у новембру 2024. године, када је погинуло 16 особа. Према Мрдићу, ЈТОК је одбацио пријаву по налогу Ненадића и Доловац, са образложењем да он нема статус оштећеног лица, што је он описао као „осветнички одговор“ и поруку да тужилаштво не поштује Устав и Скупштину. „Истог дана када је Народна скупштина почела расправу о сету правосудних закона, добио сам овај допис. То је порука Загорке Доловац и Младена Ненадића да они не поштују ни Устав, ни Народну скупштину“, рекао је Мрдић. ЈТОК је у саопштењу од 16. јануара одбацио ове оптужбе, наводећи да је пријава одбачена јер из навода и доказа не произилази основ сумње за кривично дело, а не због статуса Мрдића као оштећеног. Тужилаштво је оптужило Мрдића и адвоката Владимира Гајића да износе неистине и врше недозвољени притисак на тужиоце.
Ова тема је изазвала бурне реакције у јавности и на друштвеним мрежама. На платформи X (бивши Твитер), корисници су подељени. Посланик СНС Небојша Бакарец подржао је реформе, истичући да је део правосуђа под утицајем опозиције, странаца и тајкуна, те да су судије и тужиоци попут Доловац и Ненадића „метастаза жутог ‘правосудног’ канцера“. Он је навео да је поверење грађана у правосуђе на најнижем нивоу и да тужилаштво није адекватно реаговало на нападе на СНС и претње председнику Александру Вучићу.
Опозиција је такође реаговала оштро. Ана Гођевац критиковала је Мрдића, наводећи да је „озбиљно увредљиво да се Угљеша Мрдић појављује као ауторитет за реорганизацију тужилаштва и судова“, оптужујући владајућу групу да „мафија пише законе“ и да разграђује специјализована тужилаштва. Посланик Зеленог-левог фронта Јелена Јеринић оптужила је Мрдића да пише законе како би се „под контролу ставио део побуњеног правосуђа и заштитили режимски функционери попут Николе Селаковића“. Адвокат Стефан Јањић из странке Србија центар критиковао је Мрдићеву биографију, оптужујући га да „крије где је завршио прве две године факултета“ и називајући то „класичним мрдићизмом“. Катарина Голубовић из Комитета правника за људска права (YUCOM) изјавила је да Мрдић „није имао додира с правосуђем“ и да о потребама правосуђа треба да говори струка, а не политичари.
Шири контекст ових догађаја обухвата правосудне реформе које Мрдић предлаже од децембра 2025. године. Закони укључују измене Закона о судијама, Закона о јавном тужилаштву, Закона о седиштима и подручјима судова и тужилаштава, као и реорганизацију Тужилаштва за организовани криминал и високотехнолошки криминал. Према Мрдићу, циљ је већа ефикасност, боља контрола и спречавање злоупотреба, попут лошег рада тужилаштва које није процесуирало позиве на државни удар преко друштвених мрежа или терористичке активности. Министар правде Ненад Вујић подржао је ове измене, док опозиција тврди да оне служе за јачање контроле власти над правосуђем.
Расправа о извештају Доловац могла би да буде кључна за будућност тужилаштва, посебно у светлу оптужби да је правосуђе под утицајем „блокадера“ и да није ефикасно. Мрдић је закључио да „долази време одговорности за оне који су кршили Устав и законе, нарочито из бившег режима“, наговештавајући даље кораке у реформама. Очекује се да ће седница о извештају бити заказана у наредним недељама, а јавност ће пратити да ли ће Доловац прихватити позив да се појави пред посланицима.
