Шпањолка нападнута, у својој земљи, у центру престоног града Барселоне од стране афричког имигранта у раним јутарњим сатима након што је мушкарцу рекла да је хришћанка, према наводима медија. Напад је извео 19-годишњи мушкарац северноафричког порекла, који је касније ухапшен од стране полиције. Инцидент се догодио око 2 сата ујутру у близини Ла Рамбле, једног од најпрометнијих делова града. Убрзо је реаговала и хитна помоћ, а болничари су интервенисали на лицу места.
Осумњичени је пришао жени и питао је за веру. Када је потврдила да је хришћанка, постао је агресиван, вређао је и назвао је „хришћанском курвом“, након чега ју је физички напао. Локалне власти су ухапсиле осумњиченог убрзо након инцидента. Приведен је судским органима под оптужбама које укључују повреду основних права на верској основи и наношење телесних повреда.
Безбедносна ситуација у Шпанији вероватно се неће побољшати у скорије време. Социјалиста Педро Санчес, премијер Шпаније, недавно је најавио легализацију преко пола милиона илегалних имиграната. Та одлука не утиче само на Шпанију већ и на целу Европу, јер слобода кретања омогућава тим људима да путују било где унутар Европе.
Напад у Барселони догодио се у контексту ширих забринутости због инцидената усмерених против хришћана широм Европе. Подаци Опсерваторије за нетолеранцију и дискриминацију над хришћанима у Европи показују да је током 2024. године на континенту забележено 2.211 злочина из мржње усмерених против хришћана. Међу њима је било 274 физичка напада.
Исти извештај бележи значајан пораст напада паљевином усмерених на цркве и хришћанске институције, са 94 документована случаја у 2024. години, што је двоструко више него претходне године. Немачка је забележила највећи број таквих инцидената, са 33 случаја.
Према подацима, већина антихришћанских злочина догодила се у Француској (770 случајева), Уједињеном Краљевству (502), Немачкој (337) и Аустрији (116). Ови инциденти се крећу од вандализма, попут графита и оштећења имовине, до насилних дела, укључујући и убиства.
Иако званичне статистике не бележе доследно мотиве, у извештају се наводи да су посматрачи указали на концентрацију оваквих инцидената у земљама са великим бројем муслиманских имиграната и у земљама које су дозволиле највећи прилив имиграције. С друге стране, земље које су се одупрле притиску да дозволе масовну имиграцију, попут Мађарске, налазе се при дну листе.
