Посланици Народне скупштине Републике Србије данас у 10 сати настављају обједињену расправу о 25 тачака дневног реда, која је започета јуче на ванредном заседању. Седницу је сазвало 109 посланика, а председавала јој је Ана Брнабић. Међу кључним темама су сет правосудних закона предложених од стране посланика Српске напредне странке (СНС) Угљеше Мрдића, листа кандидата за Комисију за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурности бирачког списка, као и одлука о проглашењу четири музејска предмета за културна добра од изузетног значаја.
Јучерашња седница, која је почела у 10:15 часова са присуством 146 посланика, завршена је у 18 часова без гласања, остављајући отворена питања за данашњи наставак. Расправа је обележена оштрим сукобима између владајуће коалиције и опозиције, са фокусом на правосудне реформе које су описане као корак ка ефикаснијем и доступнијем правосуђу, али и критиковане као покушај јачања контроле над независним гранама власти.
Правосудни закони: Повратак „отетог“ правосуђа или преузимање контроле?
Централни део дневног реда чини пет правосудних закона које је предложио Угљеша Мрдић, председник Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу. Ови закони обухватају измене Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, измене Закона о Високом савету тужилаштва, измене и допуне Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, измене Закона о јавном тужилаштву и измене Закона о судијама.
Мрдић је у свом излагању истакао да ови закони представљају „први корак у враћању отетог правосуђа држави и народу Србије“, наглашавајући потребу за лојалним појединцима у правосуђу и тужилаштву који ће служити интересима грађана. Он је одбацио оптужбе опозиције да се укида Јавно тужилаштво за организовани криминал (ЈТОК) или да се слаби положај Врховног јавног тужиоца Загорке Доловац, тврдећи да измене само прецизирају надлежности и побољшавају ефикасност. Као примере, навео је растерећење преоптерећених београдских судова, оснивање Четвртог основног суда у Београду због великог броја нових случајева (7.778 у 2024. години у Трећем основном суду), премештање тужилачке канцеларије из Владичиног Хана у Сурдулицу и оснивање судске јединице у Косјерићу. Мрдић је такође критиковао Доловац због непоштовања Скупштине и нетачних навода о путу у Хаг, оптужујући део правосуђа за отуђеност под утицајем „светских центара моћи“.
Представници владајуће коалиције, укључујући председника Одбора за уставна питања и законодавство Милицу Николић, подржали су законе, истичући да су у складу са Уставом и да ће допринети бољој самосталности тужилаштва и независности судства. Николић је одбила тврдње опозиције о кршењу Устава, наглашавајући да закони враћају правосуђе народу и започињу процес одговорности за оне који су учествовали у покушајима рушења уставног поретка. Као пример, навела је ослобађање „терористичке групе“ од стране Апелационог суда у Новом Саду после два месеца притвора, оптужујући део правосуђа за ћутање током таквих догађаја.
С друге стране, опозиција је оштро критиковала предлоге. Павле Грбовић из Покрета слободних грађана (ПСГ) оптужио је да се ради о прерасподели моћи унутар правосуђа у корист СНС-а, јачању главног јавног тужиоца у Београду Ненада Стефановића и покушају укидања ЈТОК-а. Он је повезао измене са нерешеним случајевима попут суђења Николи Селаковићу и ограничењима због евроинтеграција. Стефан Јањић из групе „Србија центар – Срце“ назвао је Мрдића „нелегитимним“ и тврдио је да закони крше Устав, укидајући Треће основно јавно тужилаштво и суд у Београду и подређујући специјалне тужиоце Стефановићу. Данијела Несторовић из Еколошког устанка критиковала је законе као кршење независности правосуђа, стављајући институције под контролу Стефановића. Бранко Павловић из групе „Ми глас из народа“ признао је да неки судије и тужиоци учествују у политичким активностима, што је забрањено, али упозорио на недостатак јавне дебате и ризик повећања владине контроле.
Опозиција је такође истакла да стручна јавност није довољно укључена у припрему измена, док већина тврди да закони одговарају потребама грађана и усклађени су са демографским, територијалним и економским условима.
Остале тачке дневног реда: Бирачки списак и културно наслеђе
Поред правосудних закона, на дневном реду је листа кандидата за Комисију за бирачки списак, коју је поднео Одбор за правосуђе. Кандидати укључују представнике СНС-а, СПС-а, ПУПС-а, Савеза војвођанских Мађара, СДС-а, НПС-НЛ Србије, Зеленог-левог фронта, ССП-а, као и невладиних организација попут ЦЕСИД-а и ЦРТА-е, формирану у складу са препорукама ОДИХР-а и изменама Закона о јединственом бирачком списку.
Још једна важна тачка је предлог одлуке о проглашењу четири музејска предмета за културна добра од изузетног значаја: Крунидбених инсигнија краља Петра I Карађорђевића (симбол династичког континуитета), Похвале кнезу Лазару монахиње Јефимије (средњовековно књижевно ремек-дело), Вотивна колица (ритуални артефакти из бронзаног доба из Дупљаје) и скулптуре „Данубиус“ (мезолитски артефакт из Лепенског Вира). Министар културе Никола Селаковић позвао је посланике да подрже ову одлуку, истичући да је ово прва таква за покретна културна добра у савременој историји Србије. Он је критиковао претходне владе због занемаривања наслеђа, попут смањења заштите манастира Жича на само црквене објекте ради комерцијалног развоја, и нагласио улогу министарства у исправљању неправди према српској баштини.
