Немачка аутомобилска индустрија, некада круна европског инжењеринга, суочава се са егзистенцијалном кризом, јер нове прогнозе Немачког удружења аутомобилске индустрије (VDA) упозоравају да би до 2035. године могло нестати чак 225.000 радних места. Према речима председнице VDA Хилдегард Милер, то је око 35.000 више изгубљених радних места него што се раније процењивало, што указује на све већи притисак на највећи индустријски сектор Европе.
Бројке приказују суморну слику. Само у периоду од 2019. до 2025. године нестало је око 100.000 радних места у аутомобилској индустрији. Очекује се да ће добављачи претрпети најтеже последице, јер прелазак са мотора са унутрашњим сагоревањем на електрична возила угрожава велики део постојећег производног система.
Милер је погоршање ситуације директно повезала са „озбиљном и трајном кризом пословног окружења“ у Немачкој и Европи. У изјави за RND (RedaktionsNetzwerk Deutschland) упозорила је да се услови „видљиво погоршавају“, наводећи „високе порезе и дажбине, скупу енергију, високе трошкове рада и претерану бирократију“ као главне узроке пада конкурентности.
У средишту полемике налази се агресивна климатска политика Европске уније и њено круто инсистирање на потпуној електрификацији. Бриселски прописи о емисији CO2 за путничке аутомобиле и комби возила практично налажу да се од 2035. године могу регистровати само возила на батеријски погон и водоничне горивне ћелије. VDA тврди да ова правила доводе у опасност додатних 50.000 радних места у Немачкој, уколико ЕУ не усвоји флексибилнији и технолошки отворенији приступ.
Према ставу удружења, очување мотора са унутрашњим сагоревањем који користе обновљива горива, уз plug-in хибриде и возила са продуженим дометом, могло би значајно да ублажи друштвену и економску штету коју доноси транзиција, а да се истовремено настави пут ка климатски неутралној мобилности. Милер је позвала на „флексибилност и технолошку отвореност на путу ка климатској неутралности“, истичући да би такве промене могле да сачувају десетине хиљада радних места у Немачкој.
Раније ове године, VDA је оштро критиковао Брисел због одбијања да призна размере кризе. Представљајући анкету о стању у индустрији у фебруару, Милер је оптужила званичнике ЕУ да делују у складу са „илузијама о сопственом значају“, упозоравајући да готово три четвртине немачких аутомобилских компанија планира да одложи или откаже инвестиције у Немачкој због политика Европске уније.
Она је такође критиковала обећања Уније о смањењу бирократије, оцењујући их као углавном бесмислена. Осврћући се на обећања председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен о дерегулацији, Милер је истакла да је у стварности „Европска унија донела више закона него у било ком тренутку у последњих 15 година — четири закона дневно. Не можемо да пратимо њихову примену.“
Криза је већ постала видљива широм индустрије. Porsche је недавно најавио затварање три подружнице и нова отпуштања, док су произвођачи попут Volkswagena и Mercedes-Benza, као и добављачи Bosch, Continental и ZF, покренули програме смањења трошкова. Mercedes-Benz истовремено наставља повлачење из сопствене мреже ауто-салона у Немачкој, продајући седам локација у Берлину и Бранденбургу британском инвеститору Global Auto Holdings. Више од 1.100 запослених биће пребачено у оквиру тог посла.
Погоршање ситуације изазвало је и критике политичара. Копредседница десничарске странке Алтернатива за Немачку (AfD) Алис Вајдел критиковала је Европску унију на мрежи X, поручивши: „Климатска хистерија и централно планирање ЕУ гурају немачку индустрију у ликвидацију.“
Вајдел је иронично поручила, описујући смућеност како немачке владе тако и читаве Европске уније: „И шта влада ради поводом тога? Путује у Кијев и ништа друго.“
