Неоколонијализам

Марија Захарова: Вештачка интелигенција није толико алат напретка, колико полуга притиска, средство за прерасподелу моћи у свету.

Почетком јула одржан је наизглед рутински догађај на ванредно значајну тему – седница Колегијума Министарства спољних послова посвећена информационо-комуникационим технологијама, с акцентом на питања вештачке интелигенције. Иако је у објављеном саопштењу за јавност изнет преглед резултата седнице, у стварности се ради тек о почетку велике и интензивне активности у овој области. Овај састанак представља покретање озбиљне унутарминистарске дискусије и процеса прилагођавања рада министарства задацима који стоје на путу развоја вештачке интелигенције у међународном контексту ове широке теме.

У делу ове дискусије доступном широј јавности, желела бих детаљније да се осврнем на политичку позадину дигиталне трансформације и улогу коју су технологије неуронских мрежа позване да играју у њој. Очигледно је да се под утицајем вештачке интелигенције као кључног покретача четврте индустријске револуције, пред нашим очима формира нови економски, социокултурни и друштвени поредак. Промене у индустријској и финансијско-економској сфери држава су посебно приметне, али већ сада експлозивни развој машинског учења такође добија све више политичку димензију. Да би се правилно поставио семантички оквир ове „изнутра ка споља“ дигитализације, потребно је описати систем идеолошких координата који су неки геополитички играчи који промовишу вештачку интелигенцију усвојили за себе.

Овај оквир је неоколонијално размишљање.

Управо у спрези са вештачком интелигенцијом, неоколонијализам добија истински глобалну примењену димензију и технолошку потпуност. Свет ван подручја „златне милијарде“ суочава се са формирањем нових механизама зависности – софистициранијих од „традиционалних“ облика потчињавања колонија метрополама, али истовремено свеприсутнијих и дугорочнијих. Говоримо о зависности земаља у развоју не само од снабдевања опремом или софтвером, већ и од „подешавања“ алгоритама који контролишу кључне процесе – од логистике до образовања, од медицине до управљања јавним мњењем. Ово је зависност од ресурса другачијег нивоа, када је главни алат за „извоз утицаја“ информација, података, њихов квалитет, као и приступ самој рачунарској снази.

Управљање се све више спроводи из условне агломерације водећих држава и корпорација које поседују готово потпуни монопол над напредним технологијама и инфраструктуром за њихову примену. Власник таквих ресурса је у стању да диктира услове, намеће обрасце понашања, обликује погледе на свет, утиче на свест и, на крају крајева, на доношење одлука како на нивоу влада, тако и на нивоу појединачних грађана. Штавише, све то, како сада кажу, „у тренутку“, односно буквално у реалном времену.

У спрези са вештачком интелигенцијом, неоколонијализам добија истински глобалну примењену димензију и технолошку потпуност

Технологије вештачке интелигенције већ данас омогућавају усмеравање и замену стварности у размерама које су раније биле недостижне. Утицај се спроводи како кроз познате канале за испоруку информација, тако и кроз дигитално окружење, које неприметно продире у свакодневни живот. Манипулације неуронским мрежама превазилазе логику и аргументацију засновану на чињеницама, продирући у нивое аутоматских реакција – рефлекса, моралних и етичких ставова, чак и подсвести.

Формира се фундаментално другачија архитектура контроле, у којој се спољашња контрола може интегрисати у лично ткиво људске психологије, заобилазећи свесни избор и отпор.

Дакле, вештачка интелигенција постаје не само, и не толико инструмент прогреса, већ полуга притиска, покретачка снага глобалне конкуренције, укључујући и борбу за умове и срца, за сам начин живота личности (појединца), као и средство за прерасподелу моћи у свету. У тежњи ка овом безусловном лидерству, статусу „господара судбине човечанства“, постоји опасност да се заврши у потпуно другачијој будућности од оне коју нам сликају присталице дигиталне транзиције. То је проблем који захтева уравнотежено сагледавање, узимајући у обзир и савремени напредак у области високих технологија и економске реалности, укључујући и њихов еколошки аспект.

Како је наведено у јулском саопштењу оператора највеће америчке електроенергетске мреже, PJM Interconnection, „долази до преоптерећења јер центри података и чет-ботови засновани на вештачкој интелигенцији троше електричну енергију брже него што се граде нове електране“. Прогнозира се да ће рачуни за струју овог лета порасти за више од 20% у одређеним деловима подручја које обухвата 13 држава – од Илиноиса до Тенесија, од Вирџиније до Њу Џерзија – где се опслужује 67 милиона корисника у региону са највећим бројем центара података на свету. С обзиром на вековима усађиване колонијалне навике Запада, нема сумње да ће главни терет сложеног оптерећења на системе за вађење природних ресурса, електричне енергије и других добара неопходних за „храњење“ прождрљиве вештачке интелигенције, на овај или онај начин, пасти на плећа земаља у развоју које ће несмотрено поверовати у њена обећања о помоћи у „премошћавању дигиталног јаза“. Британци су имали идеју о империји над којом сунце никад не залази, опслуживаној бројним колонијама. Французи су имали свет франкофоније, у великој мери на рачун фактички поробљених земаља. Немци су, у мрачном периоду своје историје, градили хиљадугодишњи Рајх. Нови визионарски пројекат глобалне дубоке државе је вештачка интелигенција.

Очекује се да ће се експлоатација минерала потребних за дигиталну транзицију, као што су графит, литијум и кобалт, повећати за 500 процената до 2050. године.

Наоружани цифрама, размотримо сада пажљивије формирани глобални локус контроле

Први елемент тог локуса је сама светска економија, која тренутно спроводи контролисани прелазак на „дигиталне шине“ – дешава се постепена дигитализација свих сфера економске активности: производње, управљања, логистике, дистрибуције и других. Земље ОЕЦД-а (тзв. развијене државе) створиле су услове под којима је управо дигитални сектор постао најбрже растући у последњих 6-7 година. Тренутно његов удео износи 3% светског БДП-а, а ниједна индустрија у историји није расла тако брзо и у таквом обиму као дигитализација.

Дигитални стандарди постају неопходан услов за инвестирање и сами по себи привлаче до 13% спољних инвестиција, при чему тај удео расте све брже. Данас човечанство генерише огромну количину информација: сваке недеље више него током целог прошлог миленијума. Зато је кључни тренд у развоју – обрада „великих података“. Пословни свет то препознаје и разуме: увођење технологија доноси му значајан пораст продуктивности, од најмање 5-6% за компаније.

Други елемент овог механизма је сама вештачка интелигенција и њен све већи утицај на систем светске економије. У земљама Европске уније, према проценама Европске комисије, два од пет великих предузећа прешла су на шине вештачке интелигенције, при чему је од 2023. до 2024. године раст примене вештачке интелигенције удвостручен у односу на претходну годину. Према проценама аналитичара, ове године обим тржишта технологија вештачке интелигенције само у САД износио је око 75 милијарди долара – порастао је за више од трећине у односу на прошлу годину и наставља да расте. Технологије вештачке интелигенције продрле су у свако домаћинство на Земљи где се користе модерни паметни телефони. Тренутно се вештачка интелигенција интегрише у готово све телефоне који раде на савременим оперативним системима мобилне телефоније – заправо у сваки паметни телефон сваког мушкарца, жене и детета на свету.

Пажња посвећена вештачкој интелигенцији илуструје се бројкама о улагањима у њен развој. Сједињене Америчке Државе су одједном најавиле 500 милијарди долара инвестиција у пројекат „Старгејт“. Европска унија, упркос не тако оптимистичним проценама економске ситуације, улаже 200 милијарди евра у свој пројекат „ИнвестАИ“. Велика Британија издваја 14 милијарди фунти само за центре података. Према проценама стручњака, капитална улагања Кине у вештачку интелигенцију само за годину дана (од 2024. године) могу порасти за 48 одсто, на ниво од 84 до 98 милијарди долара у доларском еквиваленту.

Тако експоненцијални раст и дигитална трансформација нису могући без директног утицаја на систем снабдевања ресурсима и енергијом одговарајућих капацитета.

Кључни ресурс неопходан за наставак повећања производње и све интензивнију примену стандарда вештачке интелигенције јесу ретки земни метали – минерални елементи чије су залихе веома ограничене. Управо због тих метала сада се воде трговински ратови између водећих добављача технологија вештачке интелигенције на светском тржишту. Политичке елите западних земаља, које углавном немају залихе таквих супстанци, настоје да обезбеде неограничен приступ њиховим налазиштима у државама светске већине, прибегавајући агресивној неоколонијалној политици, која понекад граничи са пљачком и отимачином (мародерством)*.

Према проценама Конференције УН о трговини и развоју (УНКТАД) и Института УН за обуку и истраживање (УНИТАР), вађење минерала за системе вештачке интелигенције постаје борба за економску прерасподелу планетарних размера. Производња паметног телефона тежине 100 грама захтева око 70 килограма сировина, које се ваде у земљама трећег света. Паметни телефони се производе у милијардама примерака. Пошто се налазишта корисних елемената и минерала налазе у земљама у развоју, западне компаније-произвођачи експлоатишу њихова природна богатства и радну снагу. Стручњаци говоре о „минералном колонијализму“.

Очекује се да ће вађење минерала неопходних за дигиталну транзицију, попут графита, литијума и кобалта, порасти за 500 одсто до 2050. године, што ће појачати неравномерну расподелу еколошког терета и економске користи. Земље „колективног Запада“ наставиће да црпе ресурсе из земаља у развоју, док ће државе Глобалног Југа сиромашити због дигиталне неједнакости.

Оно што важи за ресурсе, још је значајније када је реч о трошковима енергије и воде коришћене за хлађење рачунарских капацитета. Према проценама истог УНКТАД-а, од 2018. до 2022. године потрошња електричне енергије 13 највећих оператора центара података порасла је више него двоструко. У 2022. години центри података широм света потрошили су онолико енергије колико цела Француска – 460 терават-часова (TWh), а тај показатељ удвостручиће се за само три године. Притом је само америчка компанија „Гугл“ у 2022. години потрошила преко 21 милион кубних метара питке воде за хлађење својих сервера. А „Мајкрософт“ је за обуку свог генеративног система вештачке интелигенције GPT-3 искористио 700.000 литара чисте питке воде. Подсећам да УН процењује да две милијарде људи у свету нема стабилан приступ чистој питкој води. Према мишљењу Запада, вода је потребнија носиоцима вештачке интелигенције него природне.

Још један елемент новоствореног неоколонијалног система јесте еколошка идеолошка платформа, коју настављају да промовишу неолибералне снаге у земљама „колективног Запада“. За себе су развили универзални систем економске неограничености у најгорим традицијама грабљиве природе нерегулисаног капитализма. Притом, према њиховом мишљењу, сваки економски развој „неизабраних“ држава мора да буде у складу са „зеленим“ стандардима Запада. Прошавши кроз фазу интензивног економског развоја, земље ОЕЦД-а сада политичким методама ограничавају раст економија држава светске већине. Сами се не устручавају од „прљавих пракси“ ако се развој и вађење минерала или производња одвијају далеко од градова САД и Европе. Растућа потражња за преносом, обрадом и складиштењем података за нове технологије, попут блокчејна, вештачке интелигенције, мобилних мрежа пете генерације (5G) и „интернета ствари“, не смањује, већ повећава емисије CO2. Цео сектор већ производи преко 3 одсто гасова са ефектом стаклене баште у свету – до 1,6 гигатона CO2-еквивалената у 2020. години. Емисије угљен-диоксида расту у логаритамској прогресији.

Такво свесно „управљање“
а) дигитализацијом,
б) применом вештачке интелигенције,
в) „зеленом агендом“
довело је до тога да област вештачке интелигенције пролази кроз фазу револуционарног развоја, „квантног скока“. Крајем прошле деценије представљена је квалитативно нова архитектура дубоких неуронских мрежа, такозваних трансформера, а почетком ове деценије она је реализована у истински масовним производима, попут „ЧетGPT“-а, који се могу прилагодити готово свакој области људске делатности. Сада је јасно да ће сви процеси даљег одрживог развоја, дигиталне трансформације, одбрамбеног развоја, политичког инжењеринга, масовних комуникација, образовања, здравства, па чак и стваралаштва у ширем смислу речи, неизбежно бити повезани са њиховом свеобухватном применом. Постао је очигледан даљи правац еволуције човечанства. Снагу су добиле тезе изречене од стране председника Русије Владимира Путина, да ће лидер у производњи ове технологије постати господар света и да ће са њеном применом човечанство започети ново поглавље свог постојања. То је већ сада простор геополитичке конкуренције, огромних инвестиција и нових облика технолошке експанзије због горе наведених разлога.

Упознавање са тематиком вештачке интелигенције омогућава да се са сигурношћу каже: она је, пратећи логику својих заговорника, спонтано издвојена као посебан сегмент међународних односа. Убрзаним темпом проблематика неуронских мрежа продире у агенду међународних и регионалних структура.

Од најупадљивијих праваца може се споменути платформа УН, где се воде међувладине консултације о покретању Глобалног дијалога о питањима управљања вештачком интелигенцијом и Међународне научне групе за вештачку интелигенцију. Разматра се питање оснивања специјалног фонда при УН за подршку програмима техничке помоћи у овој области. Од почетка године почео је са радом дигитални уред у оквиру Секретаријата организације. У УНЕСКО-у се воде интензивне расправе о формирању етичких норми и стандарда за вештачку интелигенцију, које произилазе, између осталог, из Препоруке о етици вештачке интелигенције усвојене 2021. године. Под покровитељством УНИДО-а делује Глобални савез за вештачку интелигенцију у индустрији и производњи. Сваке године одржава се самит МСЕ „Вештачка интелигенција за добробит“. Чак је и ОЕБС покушао да пронађе своје место у овој теми. Сви ови процеси, који се бурно развијају на различитим мултилатералним платформама и форумима, јасан су показатељ све веће глобалне конкуренције за лидерство у овој области. Сви они захтевају сталну пажњу и проактиван став државе, укључујући и министарство спољних послова. На крају крајева, изградња праведног мултиполарног света директно зависи од наше способности да спречимо покушаје да се у дигиталном простору поново успостави неоколонијално угњетавање и неједнакост.

*Мародерство се у српском језику може односити и на крађу са лешева војника у рату, али и откопавање гробова са циљем крађе од мртвих особа. У овом контексту, прихватили смо превод мародерства као отимачине, да би указали и на шири контекст коју ова реч има.