Пред почетак нове школске године, министар просвете Дејан Вук Станковић истакао је да је кључни циљ нормализација наставног процеса и избегавање понављања проблема из претходне године, која је била обележена блокадама школа и факултета. У изјавама за медије, министар је нагласио важност фокусирања на образовање као основу друштвеног развоја, уз оштру критику покушаја политизације образовног система.
Према министровим речима, школска година почиње 1. септембра, са очекивањем активног учешћа у настави у основним и средњим школама. „У том смислу, мислим на извођење наставног процеса и активног рада са ученицима и проверу њиховог стеченог знања према зацртаним плановима и програмима, како у основним, тако и у средњим школама и гимназијама. Тому се надамо од 1. септембра. Да ли ће сви у томе учествовати, на њима је да процене и одлуче. Ми ћемо, као ресор у Влади Србије, реаговати према тим одлукама у складу са законом. Сигурно ћемо се борити против политизације образовног процеса.“ Министар је такође говорио о кадровским променама у школама, истичући да се разрјешења директора догодила у само 1,3 одсто школа на основу извештаја просветне инспекције. „Не ради се ни о каквим репресивним мерама. Од 1.680 средњих и основних школа у Србији, свега у 1,3 одсто, дакле у 25 школа, дошло је до разјашњења. Свако разјашњење било је базирано на одговарајућим извештајима просветне инспекције и засновано на врло јасним уоченим и неправилностима у обављању службе управитеља школа. Што се тиче директора, 75 њих је из различитих разлога поднело оставке у претходном периоду – дакле, негде око два до три одсто. То је реалност.“ Он је додао да постоје покушаји укључивања политичких странака у ове процесе: „Имате ту и заинтересованих страна, попут припадника политичких странака, који нису део образовног система, а који су укључени у ове случајеве.“
Поводом обнављања уговора са просветним радницима, Станковић је нагласио да се одлуке доносе на основу потреба и меритократије, а не политичке припадности. „Тамо где нема потребе за ангажовањем, што процењује директор, тамо уговори нису обновљени. Тамо где има, тамо су обновљени. Политизација је у ово питање унета са циљем да неко прикаже да Министарство просвете спроводи репресивне мере. Да разјаснимо, основна сврха школе је настава и оцењивање ученика у погледу стицања знања и вештина. Ако неко неће да учествује у том процесу, шта је разлог да му обновимо уговор – то што је био на опозиционој страни? У просветном систему Србије цени се само рад, труд и залагање и ми се залажемо за пуну примену онога што се зове меритократски принцип.“
Министар је посебно истакао да се претходна школска година не сме поновити, јер би то угрозило образовну супстанцу друштва. „Као влада, министарство и као просветни радници не смемо да понављамо претходну годину јер, ако би се иста година поновила други пут, са деструктивним потенцијалом какав имамо претходно, коштало би нас образовне супстанце овог друштва.“ Он је образовање видео као кључ за развој: „Стичете потенцијал да проширујете знања, да се технолошки развијате, а уједно и кроз образовање позивате младе људе да постану пристојни грађани и грађанке ове земље.“
Критикујући блокаде и политизацију, Станковић је рекао: „Демократизацијом друштва се бавити у оквиру политичког процеса, који је јасно дефинисан уставом и законом, а то је изборна кампања. У парламенту, у јавности, кроз полемике можете да се ангажујете као грађанин, али извршите своје професионалне обавезе. Али, не у оквиру наставног научног процеса и извођења наставе.“ Он је додао: „Што се тиче оних који у блокадама траже политичку шансу, не могу да кажем друго него да је то политички и друштвено штетно понашање које има као последицу рушење суштине образовања ове земље.“
Министар је осудио и инструментализацију младих: „Постоји у ангажману тих старијих нешто дубоко неправедно према млађим генерацијама. Сви ти људи су стекли највиша научна знања и звања редовних професора, академика, ректора, декана, а данас на перфидан начин, неки отворено, неки прикривено, младе дефокусирају од процеса учења, од кога су они лично профитирали, не би ли остварили политички интерес. Неће студенти и ђаци водити државу, него они који се крију иза њих. Они праве студентску листу и баве пропагирањем те студентске листе.“
Такође је нагласио границе политичког ангажмана: „Као грађанин, након навршених 18 година, имате право да се бавите политиком, али тако да не ускраћујете право да се политиком баве други. С друге стране, немате право да инструментализујете малолетна лица у политичке сврхе, да инструментализујете простор високошколских, основношколских или средњошколских установа за исказивање политичких парола. Немате право да опструирате наставни процес.“
Говорећи о изазовима попут смањења броја ученика, министар је рекао: „Имамо неких ситуација када због миграција немамо довољан број ученика за формирање одељења, па се тада одобравају такозвана ‘патуљаста одељења’. То су динамички процеси који се прате на месечном нивоу и реагује се према потребама.“ О материјалном положају просветних радника, додао је: „Ми ћемо гледати да плате просветних радника буду изнад просечне у Србији, али то зависи од укупних економских прилика.“
Министарство просвете очекује успешан почетак школске године, са фокусом на квалитет наставе и заштиту од политичких утицаја.
