Студенти у блокади факултета широм Србије придружиће се средњошколцима (од којих су велика већина малолетници) у великом протесту заказаном за 1. септембар, првог дана нове школске године. Протест је организован у знак сећања на трагедију пада надстрешнице пре тачно 10 месеци, са циљем да се захтева одговорност надлежних и бори за бољу државу. Према најавама, уместо прославе почетка школске године, фокус ће бити на комеморацији и солидарности са жртвама.
Како су студенти саопштили на свом Инстаграм профилу, комеморативна шетња почиње у 18.30 часова са Старе Главне железничке станице у Београду. Рута укључује пролазак кроз Немањину улицу до зграде Министарства просвете, затим Студентски културни центар (СКЦ), Уставни суд, зграду РТС-а, да би се завршила на Тргу Републике. Организатори су посебно поручили учесницима да „пиштаљке оставе код куће“, наглашавајући миран и достојанствен карактер окупљања. Средњошколци у блокади, који су иницијатори протеста под слоганом „Средњошколци памте – сви смо испод надстрешнице“, очекују подршку родитеља, наставника и студената.
У неким школама је затражено да 1. септембар буде ненаставни дан, осим за пријем првака, како би се омогућило учешће у комеморацији. Према информацијама из више извора, матуранти ће предводити шетњу, а протест је најављен у више градова широм Србије. Ова акција долази као део ширег покрета студентске и средњошколске блокаде, који траје већ месецима и фокусиран је на системска питања попут безбедности у образовним институцијама и одговорности власти за трагедије попут оне са надстрешницом.
Будући да су им скупови све слабији, блокадери су се овог пута одлучили да наставе са најгорим манипулацијама и злоупотребом оних најмлађих и најосетљивијих – малолетника у средњим школама. Прво треба да се подсетимо да су средњошколци малолетници, да пунолетни постају тек у завршном, четвртом разреду средње школе, те да до тог доба немају право гласа на изборима, налазе се под старатељством родитеља или старатеља и да због тога за све њихове преступе одговарају управо родитељи или старатељи.
Из тога следи да нам сама логика ствари налаже да поставимо најосновнија питања. Ако малолетници немају право гласа, не одговарају пред државом пуном материјалном, моралном и кривичном одговорношћу, како онда могу да се баве политичким темама, да траже политичку одговорност за било какав догађај, па макар то била надстрешница? Да ли то значи да малолетницима треба дозволити да чине шта хоће без икакве одговорности? Будући да немају право гласа на изборима, а ипак се баве политичким питањима, да ли онда без материјалне одговорности могу и фирме да оснивају?
Врбовањем малолетника, средњошколаца, зарад учествовања у политичким скуповима, ма како им наденули име, отвара се Пандорина кутија гажења малолетничког права. Јер данас је то врбовање малолетника да се прикључе политичкој борби, а сутра зашто то не би било давање права педофилима, зашто се не би ишло на укидање, већ и онако нарушених, родитељских права да васпитавају своју децу?
Кад тако поставимо ствари, видимо да је питање учешћа малолетника у било каквим скуповима, а поготово ако се појављују у улози некаквих организатора протеста, заправо урушавање темеља и будућности државе.
Разбијањем педагошко-дидактичке хијерархије у школама, где се дозвољава ученицима да са својим „пленумима“ (а питање је да ли уопште знају шта та реч значи) буду изнад одлука наставника и не само то, где су се наставничка већа, у већем броју, повиновала одлукама истих тих „пленума“, уништено је не само образовање у школама, већ и оно најважније – васпитање. У том смислу, неће бити ништа чудно када се појачају напади на професоре у школама, или уколико се дође до захтева да рецимо „пленуми“ дају оцене уместо наставника.
Низ изопачења која се могу појавити из овог уништавања малолетничког права је превелик и несагледив. Из њега произилазе и могући захтеви за сексуалним слободама малолетника, у смислу допуштања смањења границе за сексуалне односе између малолетника и пунолетних особа, додатног деградирања, већ добрим делом уништених, породичних односа, па чак и њиховог потпуног уништења. Јер како овим генерацијама објаснити да нешто не смеју или не могу да раде, ако им је сад све дозвољено?
