Пораз Партизана од Хапоела у Софији није изненадио јавност — црно-бели су наступили ослабљени, без кључних играча, против лидера Евролиге, а и сам Жељко Обрадовић отворено је рекао да селекција тима још није завршена.
Пораз је био очекиван, али оно што је многе изненадило јесте да је Партизан имао реалну шансу да победи. Ипак, оно што су се сви надали да неће поново видети — поново се догодило. Исте грешке, већ ко зна који пут.
Лоша употреба фаулова, неорганизован напад, пад концентрације у одбрани, слаб скок и недостатак енергије — проблеми који прате тим већ дуже време. Обрадовић је више пута истицао да се исте грешке понављају, а Двејн Вашингтон је након меча признао да се о томе стално прича у свлачионици. Међутим, прича не доноси промену – грешке су и даље ту.
Уз то, поједини играчи од којих се очекивало да повуку екипу и донесу превагу још увек нису пронашли форму. Ипак, има и позитивних помака. Партизан је против Реала у Мадриду показао колики велики нападачки потенцијал има — без праве игре, црно-бели су за само пет минута успели да натерају актуелног шампиона да стрепи за победу.
Повратак Карлика Џонса биће од огромног значаја, од Шејка Милтона се с разлогом очекује много јер поседује огроман квалитет, док је Бруно у Софији показао да његово присуство доноси стабилност. Калатес, као један од најискуснијих плејмејкера Евролиге, свакако ће допринети, а долазак још једног организатора игре могао би да заокружи веома озбиљан тим.
Сада је на реду оно најтеже – уклопити све те делове у функционалну целину. Навијачи су до сада показали невероватно стрпљење, али оно има своје границе. Црно-бели и даље имају квалитет и потенцијал да се врате у ритам, али само под једним условом — да се те исте, „проклете“, грешке напокон елиминишу.
Јер, није ствар у поразу од Хапоела. Ствар је у томе што је Партизан још једном показао да може — али не уме да искористи то што има.
