Свечаном академијом у Великој сали Светосавског дома, 13. маја 2026. године, обележено је 147 година постојања и рада Народне библиотеке „Стеван Сремац” у Нишу. Као најстарија нишка установа културе, библиотека је овим јубилејом још једном је потврдила свој значај у културном животу града. Прослава ове значајне годишњице окупила је бројне представнике културног, образовног и духовног живота, као и сараднике и пријатеље Библиотеке.
Свечаности су, између осталих, присуствовали: проф. др Дејан Антић, државни секретар Министарства културе Републике Србије, Дарко Николић, председник Скупштине Града Ниша, Владица Маричић, заменик председника Скупштине, помоћници градоначелника Ниша Бобан Манчев и Тихомир Перић и друге бројне угледне званице.
Присутнима се на почетку свечаности поздравним речима обратила директорка Библиотеке Соња Шуковић, док је свечану беседу одржао Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске.
У оквиру програма додељена су и признања за допринос развоју Библиотеке проф. др Дејану Антићу, државном секретару Министарства културе Републике Србије, и проф. др Драгану Станићу, председнику Матице српске.
У свом обраћању, Станић је посебно указао на значај оснивања Факултета српских студија у Нишу, наглашавајући да је реч о подухвату који треба да има важну улогу у систематском интелектуалном, научном и културном деловању у функцији очувања националног идентитета, културе и државности.
Говорећи о потреби снажнијег институционалног организовања у области науке и културе на југу Србије, председник Матице српске нарочито је истакао да се држава, у времену мира, мора бранити знањем, памећу и добро уређеним институцијама.
„Морамо интелектуално, паметно, грађански уредно бранити нашу државу. То је од највеће могуће важности. Наравно да треба да полажемо и животе, и крв и све остало што је потребно у оним одсудним тренуцима када морамо бити војници, али у периоду мира морамо је паметно и организовано бранити. То кажем јер се у Нишу конституише Факултет српских студија који треба да постане систем у којем знањем бранимо нашу државу. То Матица ради од самога почетка. Она је формирана у Хабзбуршком царству, није било никакве подршке, али су се наши људи организовали тамо, показали да се може деловати и кад се мисли да нема услова за добар рад. И онда су свеколиким знањем које су скупљали почели системски у том погледу да раде”, истакао је Станић.
Евоцирајући успомене из периода свог академског рада у Нишу, проф. Станић је подсетио да је као асистент радио на Катедри за србистику. Навео је и разговор из 1988. године са тадашњим председником Матице српске Бошком Петровићем, који га је питао због чега одлази у Ниш. „Ми морамо на југу Србије да направимо јак интелектуални бастион који ће бранити и Косово и целу Србију”, рекао је тада Станић, како је подсетио у свом обраћању.
Он је нагласио да у идеји оснивања Факултета српских студија препознаје наставак исте културне и националне мисије, започете и промишљане још у време његовог доласка у Ниш.
„Када су моји пријатељи из Ниша јавили да се припрема оснивање Факултета српских студија који ће бити и славистички студиј и организовати систем знања који има јако научно утемељење, а уз то има и идеју о одбрани интелектуалног и етничког простора, у мени су одјекнуле те речи које сам изговарао Бошку Петровићу још 1988. године, када сам се одлучивао да дођем у Ниш”, казао је председник Матице српске.
Станић је изразио пуну подршку одлуци Владе Србије о оснивању Факултета српских студија, нагласивши да је реч о моделу институционалног деловања који је својствен „свим нормалним и паметним народима света”. Како је навео, управо кроз такве институције систематски се чувају национална култура, језик, историјско памћење и духовни континуитет народа.
У завршном делу обраћања, проф. Станић је указао на историјску и духовну вертикалу српског народа, повезујући мисију Матице српске са традицијом Српске православне цркве и културно-историјским наслеђем српског народа.
„Имајмо оне идеале које је Матица српска трагом наше Свете Цркве дефинисала на самом почетку. Када су оснивачи Матице засновали институцију, они су је засновали тако да наша установа траје за вечита времена. Имајмо стално те идеале у памети. Кад год нешто и политички делујемо, имајмо на уму историју српског народа од митских почетака, па до немањићке историје када имамо писменост у високом облику и када знамо ко смо и шта смо. И имајмо на уму садашњост, и имајмо на уму будућност! Нека та будућност буде у знаку оних речи које су изговорили оснивачи Матице српске – Нека то буде сад и од сад без престанка за свагда. Тако нам Бог помогао нека буде до пошљедњих времена!”, поручио је проф. др Драган Станић.
Свечану академију употпунио је уметнички програм у којем су наступили вокални ансамбл „Константин”, баритон Марко Милисављевић уз клавирску пратњу Анђеле Станковић, глумица Ивана Жигон и Камерни оркестар „Импресија”.
Публика је, поред свечаног програма, имала прилику да погледа и изложбу „Библиотеком кроз време”, постављену у холу Велике сале.
