У Галерији Народног музеја у Чачку представљена је монографија „Сеоске славе и записи на територији града Чачка – села на левој обали Западне Мораве“, која представља важан допринос очувању српске културне баштине и етнографског наслеђа. Ова књига је наставак прошлогодишњег истраживања, а реализована је уз подршку Министарства културе Републике Србије и у издању Центра за неговање традиције из Чачка.
Ауторка монографије, мастер етнолог-антрополог Јелена Милићевић, истакла је да ово дело обухвата села Врнчани, Соколићи, Доња Трепча, Прислоница, Горња Горевница, Љубић и Вујетинци, смештена на левој обали Западне Мораве. Истраживање бележи разноликост обичаја везаних за сеоске славе, познате и као „обетине“ у чачанском крају, који се обележавају од Спасовдана до почетка Апостолског поста. Период прослава варира у зависности од датума Васкрса, а кључни елементи укључују литије где се цела заједница окупи, чинећи молитвени опход око села те врши молитву код записа – стабла дрвета – и организује колективну трпезу.
„Оно што је занимљиво поменути, а тиче се ове монографије јесте разноликост обичаја који су забележени од Спасовдана до почетка Апостолског поста када су ове године обележене литије у седам села које монографија обрађује. Тај период се разликује у зависности од тога када је те године обележен дан васкрсења Христовог, односно празник Васкрс,“ рекла је Јелена Милићевић током представљања. Она је додала: „Литије се обележавају на тај начин што се цела заједница окупи и спроведе колективни опход око села. У том колективном опходу забележена је колективна молитва код сваког записа али и колективна гозба. Основни елемент и кључна тачка сваке сеоске славе или како се она у чачанском крају назива, обетине, јесте управо запис односно стабло дрвета које представља храм у природи.“
На промоцији су говорили и Делфина Рајић, директорка Народног музеја, која је поздравила госте и истакла важност оваквих пројеката за локалну културу. Затим је, протojереј Драган Сарачевић такође одржао говор о монографији, наглашавајући њен допринос духовном наслеђу. Зоран Рајичић, директор Центра за неговање традиције, најавио је наставак пројекта у наредним годинама, рекавши: „Традиција није чување пепела него преношење ватре. Тако да овим пројектом за који ми очекујемо да ће бити једна озбиљна научна студија коју ће Јелена у неком наредном периоду објавити, те да ће она бити наставак свих наших активности и онога што је циљ Центра, а то је чување традиције, обичаја и културе Српског народа.“
Рајичић је подсетио да литије нису обележаване од Другог светског рата до 1990. године на подручју Чачка, али су се поново заживеле са политичким променама крајем 20. века и постале учесталије, што наглашава динамику културног оживљавања у региону. Ово истраживање представља део ширег напора да се документују и сачувају рурални обичаји, који су кључни за идентитет српског народа, а монографија ће послужити као основа за будуће научне студије.
Прошлогодишња свеска монографије обрађивала је подјеличка села на десној обали Западне Мораве, а овогодишња наставља тај рад, са планом да се пројекат прошири у следећим годинама. Представљање је привукло бројне посетиоце заинтересоване за етнографију и локалну историју, а књига је сада доступна јавности као важан ресурс за разумевање традиције чачанског краја.
