Ексклузивни божићни интервју председника Србије Александра Вучића за ТВ Информер донео је оштро упозорење на регионалне и геополитичке ризике, са фокусом на новоформирани савез између Приштине*, Тиране и Загреба. Вучић је овај споразум описао као „офанзивни војни савез“ који представља директну претњу суверенитету Србије, повезујући га са ширим сукобима између дела Запада и Русије. Ова изјава долази у тренутку када се регионалне тензије појачавају, а Србија се суочава са притисцима око Косова и Метохије, као и са унутрашњим изазовима попут обојених револуција и експлоатације природних ресурса као што је литијум.
Позадина: Потписивање декларације о војној сарадњи у марту 2025.
Све је почело 18. марта 2025. године у Тирани, када су министри одбране Косова* (Ејуп Македонци), Албаније (Пиро Венгу) и Хрватске (Иван Анушић) потписали Декларацију о сарадњи у области одбране. Овај документ, званично представљен као дефанзивни споразум, предвиђа јачање војних капацитета, интероперабилност снага, заједничку борбу против хибридних претњи (као што су дезинформације и сајбер напади), заједничку набавку оружја (укључујући системе из САД) и интеграцију у НАТО структуре. Потписнице су истакле да је циљ регионална стабилност и безбедност југоисточне Европе, без експлицитног непријатељског карактера према било коме.
Међутим, од самог почетка, овај споразум је изазвао бурне реакције у Београду. Српско Министарство спољних послова послало је протестне ноте Загребу и Тирани, тражећи објашњења и тврдећи да споразум крши субрегионалне договоре о контроли наоружања, попут Бечког документа из 2011. године. Председник Вучић је тада у Бриселу изјавио да је „готово сигуран да НАТО није обавештен о овоме“, и да споразум представља „кршење субрегионалног споразума“. У међувремену, споразум се проширио: Бугарска је изразила интерес за придруживање, док су Северна Македонија и Црна Гора показале отвореност, али Србија није позвана. Ово је додатно појачало перцепцију у Београду да је савез искључиво усмерен против српских интереса, посебно у контексту нерешених питања око Косова и Метохије, где Приштина* наставља да наоружава своје снаге упркос УН Резолуцији 1244.
У божићном интервјуу за ТВ Информер, емитованом 7. јануара 2026. године, Вучић је био експлицитан у својој интерпретацији. Он је рекао: „Реч је о офанзивном савезу и само немојте да сметнете с ума да постоје људи који маштају да када дође до сукоба између дела запада и Русије, да је то прилика да некадашњи руски савезници као што смо ми, будемо потпуно згажени и да једном за свагда са нама заврше.“
Вучић је нагласио да ово није само „војно-технички савез“, већ „војни савез“ и „војна алијанса“: „Још нисмо добили одговор… зашто је прављен савез Приштине*, Тиране и Загреба. Није то војнотехнички савез, не. То је војни савез. То је војна алијанса. Неће Бугари то лако да прихвате.“ Ово је директна референца на декларацију из 2025, коју Београд види као офанзивну, а не дефанзивну.
Председник је повезао овај савез са ширим геополитичким контекстом, укључујући сукоб Русије и Запада. Он је истакао да „такве школе постоје“ у региону, али да то није доминантна политика у Бриселу. Вучић је изразио уверење да ће Србија током његовог мандата избећи сукобе, али да није сигуран за будућност: „Готово сигуран да ће за време његовог мандата то бити избегнуто, иако тешко, али да за после није толико сигуран у то.“
Додатно, Вучић је говорио о историјским неправдама, укључујући злочиначко бомбардовање 1999. године и повлачење руских снага са Косова* 2003. године: „Нас нису Руси бомбардовали, нити су нам узели 14 одсто територије… нису убили 2.500 људи у Србији 1999. године, али да никада није добио одговор и објашњење зашто су напустили КиМ 2003. године.“ Ово је део ширег наратива о разлици између Русије и Запада, где Вучић подсећа на разговоре са западним лидерима (попут премијера Данске) који немају одговоре на питања о Косову*: „На то не постоји одговор. Они ће вам рећи ‘то је другачије’.“
Реакције из региона: Одбацивање оптужби из Загреба, Тиране и Приштине
Изјава Вучића брзо је изазвала реакције. Хрватски министар унутрашњих послова Давор Божиновић позвао је на мир и сарадњу у региону, одбацујући оптужбе да је савез „против српског народа“: „Хрватска, Албанија и Косово* нису створили алијансу против Аустрије, јер је Аустрија војно неутрална, већ против Србије и српског народа.“ Божиновић је истакао да је споразум транспарентан и део НАТО оквира, без непријатељског карактера.
Слично, албански и косовски* званичници одбацили су оптужбе, истичући да је декларација за мир и стабилност. У Приштини* се види као одговор на српско наоружавање, док Тирана наглашава да је то део интеграције у ЕУ и НАТО. Вучић је оптужио власти у Сарајеву и Подгорици за најпрљавију кампању против Србије, тврдећи да Загреб покушава да стави Црну Гору под свој утицај и укључи је у анти-српску политику. Ово је део ширег говора у Требињу (Република Српска), где је Вучић отворио нову болницу и упозорио на „тешке године“ за Републику Српску, обећавајући да ће Србија учинити све да сачува мир.
Геополитички контекст: Русија, Запад и будућност региона
Вучићева изјава долази у тренутку када се тензије између Русије и Запада појачавају, са фокусом на Украјину и ширење НАТО-а на Балкану. Србији, као неутралној земљи са блиским везама са Москвом, у овом случају прети велика опасност од могућноти директних напада, првенствено из Хрватске, свакако уз подршку Албаније и тзв. Косова*. Управо је зато председник повезао савез овај савез са „маштањима“ о „завршавању са Србијом“ у случају ескалације сукоба светских размера, наглашавајући да: „не мислим да је то доминантна школа… али да ли таквих има школа у региону, то је сигурно.“ Ово се уклапа у ширу слику: Србија је недавно обновила обавезни војни рок (од 1. јануара 2026.), са мушкарцима од 18 до 30 година у обавези, док жене могу добровољно. Министар одбране Братислав Гашић је потврдио да је све спремно, што је део припрема за потенцијалне претње.
Аналитичари виде овај савез као део НАТО интеграције Балкана, али и као одговор на српско наоружавање (укључујући дронове и системе из Русије и Кине). Могуће проширење на Словенију (како је поменуто у септембру 2025.) додатно компликује ситуацију.
Импликације за Србију и регион
Ова изјава Вучића сигнализира појачану будност Србије, са фокусом на очување мира али и припрему за одбрану. Београд тражи подршку од међународне заједнице, укључујући ЕУ и Русију, док се суочава са притисцима око Косова (где Приштина крши резолуције). За регион, ово може довести до нове рунде дипломатских тензија, са ризиком од ескалације ако се не реше основни спорови.Србија остаје посвећена миру, како је Вучић нагласио, али упозорава да „тешке године“ долазе. Овај догађај ће вероватно доминирати регионалним вестима у наредним данима, са потенцијалним реакцијама из Брисела и Вашингтона.
