Народна скупштина Републике Србије данас је, на ванредној седници, изабрала чланове и заменике чланова Комисије за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурности бирачког списка, што представља кључни корак у примени препорука ОДИХР-а и унапређењу изборног процеса. Ова одлука донета је у оквиру шире седнице на којој су усвојене и измене сета правосудних закона, што је означено као „повратак отетог правосуђа држави и народу“ од стране предлагача Угљеше Мрдића.
Седница је започела гласањима око 10 часова, а посланици су усвојили свих 25 тачака дневног реда, укључујући правосудне реформе, измене Закона о државним службеницима, потврду културних добара од изузетног значаја и међународне споразуме са Узбекистаном и Мађарском. Укупно је присутвовало 168 посланика, а за избор Комисије гласало је 159 њих, укључујући већину опозиционих посланика, што указује на широк консензус упркос политичким разликама.
Формирање Комисије предвиђено је изменама Закона о јединственом бирачком списку, које су усвојене 7. новембра 2025. године, у складу са препорукама Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР) ОЕБС-а. Ове измене уводе ревизију бирачког списка као поступак анализе и оцене његовог квалитета, тачности, поузданости и ефикасности вођења и ажурности. Комисија делује као самостално и независно тело, са 10 чланова и њихових заменика, од којих осам предлажу посланичке групе, а два акредитоване невладине организације (НВО) које су посматрале најмање три изборна процеса и објавиле најмање три извештаја. Листа кандидата утврђена је 29. децембра 2025. године од стране Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу.
Ова иницијатива долази у контексту критика на претходне изборне процесе, где су опозиција и НВО истицале проблеме са бирачким списком, попут дуплих уписа или нетачних података. Према ОДИХР-у, ревизија треба да осигура већу транспарентност и поверење у изборе.Изабрани чланови и заменици са предлагачимаКомисија се састоји од следећих чланова и њихових заменика, предложених од стране посланичких група и НВО:
| Предлагач | Члан (место) | Заменик (место) |
|---|---|---|
| Посланичка група „Александар Вучић – Србија не сме да стане“ | Срђан Смиљанић (Београд) | Владимир Димитријевић (Београд) |
| Посланичка група „Ивица Дачић – Социјалистичка партија Србије“ | Младен Младеновић (Београд) | Зоран Милитаров (Ужице) |
| Посланичка група „ПУПС – Солидарност и правда“ | Владимир Пудар (Нови Сад) | Никола Радоњић (Београд) |
| Посланичка група Савеза војвођанских Мађара | Горан Вујичић (Нови Београд) | Бела Буташ (Суботица) |
| Посланичка група Социјалдемократске партије Србије | Бојана Вранеш (Нови Сад) | Зоран Диздаревић (Београд) |
| Посланичка група „Народни покрет Србије – Ново лице Србије“ | Небојша Спасојевић (Ниш) | Дејан Стевановић (Крушевац) |
| Посланичка група „Зелено-леви фронт – Не давимо Београд“ | Огњен Рашић (Београд) | Здравко Јанковић (Београд) |
| Посланичка група „Странке слободе и правде“ | Ана Гођевац (Београд) | Марко Димић (Београд) |
| Центар за слободне изборе и демократију (ЦЕСИД) | Емилија Орестијевић (Београд) | Иво Чоловић (Београд) |
| ЦРТА | Вујо Илић (Београд) | Владимир Ерцег (Београд) |
Учешће НВО попут ЦЕСИД-а и ЦРТА-е наглашава улогу цивилног друштва у контроли изборног процеса, што је у складу са међународним стандардима.
Угљеша Мрдић, председник Одбора за правосуђе и предлагач правосудних закона, изјавио је да усвајање ових измена представља „историјски допринос борби против обојене револуције“ и захвалио се председнику Александру Вучићу на подршци. Он је нагласио да су ово први правосудни закони у 25 година написани у Србији, а не у иностранству, и да ће унапредити ефикасност правосуђа. Опозиција је учествовала у гласању, али нема забележених јавних критика на сам избор Комисије у тренутним извештајима.
Поред Комисије, усвојене су измене правосудних закона које уводе Четврти основни суд и тужилаштво у Београду, враћају институт упућивања тужилаца и омогућавају поновни избор председника суда на још један мандат. Такође, одложено је спровођење јавних конкурса за државне службенике до 1. јануара 2027. због повећаног обима посла.
Потврђена су и четири културна добра од изузетног значаја, укључујући крунидбене инсигније краља Петра I Карађорђевића.
