Археолошки радови у древној Вили Попеа у Оплонтису, делу археолошког парка Помпеја, донели су узбудљива нова открића која бацају светло на раскош римске антике. Током ископавања и рестаурације, откривене су нове фреске са живописним приказима паунова и маски, као и четири непознате просторије, што обогаћује наше разумевање ове луксузне виле повезане са царицом Попеом Сабином, супругом цара Нерона.
Вила Попеа, смештена у Оплонтису код данашње Торе Анунцијате, представља један од најбоље очуваних примера римске резиденције из првог века нове ере. Ова вила, која је била закопана под пепелом ерупције Везува 79. године, позната је по својим раскошним декорацијама и архитектури. Ископавања су започета у оквиру шире кампање за очување и истраживање западног сектора виле дуж Виа деи Сеполкри, са циљем решавања дугогодишњих нејасноћа о распореду просторија и повезивања са суседним Сполетифицио Борбонико, који ће служити за будуће музејске просторе, депое и услуге.
Радови, под вођством архитекте Ариане Спинозе, фокусирани су на Салоне дела Масчера е дел Павоне – један од најрафиниранијих простора виле, украшен у другом стилу римског зидног сликарства. Овај стил карактерише илузионистичка архитектура и богате декорације које стварају утисак дубине и раскоши. До сада, вила је имала 99 познатих просторија, али нова ископавања су додала још четири, укључујући једну са апсидом која вероватно припада термалном сектору. Ово повећава укупан број на 103 просторије, пружајући дубљи увид у планиметрију виле.
Поред тога, откривен је палеоалвео – древни канал сезонског потока формиран након ерозије из 1631. године, који је уклонио део наслага из ерупције 79. године. Ово откриће помаже у разумевању интеракције између људског насеља и природног окружења у дужем временском периоду, наглашавајући како су геолошки догађаји обликовали пејзаж након Везувове ерупције.
Најузбудљивији део открића су нове фреске које су изашле на видело у Салону Маске и Пауна. Међу њима истиче се нетакнута фигура женског пауна (павонеса), која је симетрична мушком пауну откривеном раније на јужном делу зида. Ове живописне птице, симболи луксуза и лепоте у римској уметности, приказане су са изузетним детаљима и бојама које су сачуване захваљујући вековној заштити под пепелом.
Фрагменти театралне маске из Комедија Ателана, староримске фарсе, представљају Папуса – старца који се претвара да је млад, често исмејаног лика. Ово додаје културни слој, повезујући декорације са римском забавом и театром. Још један фрагмент приказује златни трипод у окулусу, сличан бронзаном триподу на другом зиду, што указује на симетрију и тематску кохезију декорација.
У башти су откривени отисци дрвећа у оригиналном положају, део орнаменталног шема који дуплира колонаду јужног портика. Ови отисци, реконструисани техником калчи (гипсани одливи), слични су онима у помпејанским домусима и могуће укључују маслине, на основу ранијих археоботаничких анализа. Ово откриће истиче интеграцију природе и архитектуре у римским вилама.
Паралелно са ископавањима, врши се рестаурација два кубикулума (простора за одмор) у југозападном делу. Ове мале собе показују висок ниво вештине: први кубикулум има фреске у II стилу са лажним мермерима, фантастичном архитектуром, мотивима касета на сводовима и пејзажним лунетама, уз делимично сачуван мозаик под са црно-белим геометријским узорцима. Други је у III стилу, са монохроматским позадинама и флоралним мотивима, са траговима недовршеног свода, што сугерише да је вила била у реновирању у тренутку ерупције. Користиле су се боје попут египатског плавог, а рестаурација је вратила оригиналне боје и детаље након скоро годину дана рада, укључујући чишћење и уклањање алтерираних материјала.
Габријел Зухтригел, директор Археолошког парка Помпеја, изјавио је: „Упркос траговима који су били присутни и интерпретативним напорима учињеним у време првих ископавања, стварни ток ове просторије и суседних још увек је садржавао многе неизвесности које ће тренутна интервенција ископавања разјаснити – поред тога што ће изнети на видело нове декорисане делове са изузетним детаљима и бојама, од којих већ можемо да видимо неке прегледне слике.“ Додао је: „Ови први резултати нуде нове и обећавајуће перспективе истраживања за познавање планиметрије виле – и за проучавање интеракција између људског насеља и природног окружења у дужем временском периоду.“
Ова открића не само да обогаћују археолошко наслеђе Помпеја, већ и доприносе ширем разумевању римске културе, уметности и интеракције са околином. Резултати су објављени у е-часопису ископавања Помпеја 18. децембра 2025. године, а радови ће наставити да откривају тајне ове величанствене виле, привлачећи туристе и научнике из целог света. Археолошки парк Помпеја наставља да буде живи музеј римске историје, подсећајући нас на крхкост цивилизација пред силама природе.
