Србија и Грузија су данас у Београду, у Палати Србија, одржале седницу Мешовите комисије за трговинско-економску сарадњу, чиме је званично покренут стратешки дијалог о закључењу Споразума о слободној трговини (FTA) између две земље. Овај корак долази након званичне посете грузијског председника Михаила Кавелашвилија Србији, а министри економије две земље – Јагода Лазаревић из Србије и Мариам Квривишвили из Грузије – потписале су Заједничку изјаву о покретању преговора, као и Протокол са Друге седнице Мешовите комисије. Први круг преговора заказан је за прву половину 2026. године, а очекује се да споразум буде закључен до краја исте године, како је раније најавио председник Србије Александар Вучић.
Ова седница представља наставак сарадње након шестомесечне паузе у раду Мешовите комисије, а фокус је био на унапређењу сарадње у областима трговине, инвестиција, пољопривреде, рударства и енергетике, грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, туризма, омладине и спорта, као и на јачању веза између привредних комора две земље. Према подацима из саопштења, овај споразум ће донети бенефите и српској и грузијској економији, отварајући могућности за повећање робне размене и јефтиније набавке производа. Иако конкретни подаци о тренутној робној размени нису прецизирани у доступним извештајима, наглашено је да многи производи могу бити набављени јефтиније из Грузије, што представља добру прилику за српске привреднике да пронађу тржиште за своје производе у Грузији, и обрнуто.
Министар Лазаревић је истакла да је споразум кључан за унапређење трговинске сарадње. „Споразум који ћемо закључити отвара могућност да унапредимо трговинску сарадњу“, рекла је Лазаревић, наглашавајући да ће Заједничка изјава о покретању преговора донети бенефите обе економије. Она је додала: „Верујем да смо урадили добар посао, дефинисали смо одређене области сарадње које ће у наредном периоду бити смерница за рад и наставак развоја успешних политичких и економских односа две земље.“ Током посете грузијске делегације пројекту „Београд на води“, Лазаревић је истакла: „Пројекат је потпуно променио слику нашег главног града, а верујем да ће исто бити и у Тбилисију“, алудирајући на планове да исти инвеститор спроведе сличан пројекат у Грузији.
Са грузијске стране, министар Квривишвили је нагласила значај овог корака у контексту 30. годишњице дипломатских односа. „Ове године славимо 30 година од покретања дипломатских односа Србије и Грузије. Почели смо преговоре о слободној трговини, што ће бити кључна прекретница у односима две земље“, изјавила је Квривишвили, изражавајући захвалност Србији за подршку територијалном интегритету Грузије и позивајући српску делегацију у узвратну посету.
Председник Вучић је раније, током састанка са Кавелашвилијем 18. децембра 2025, истакао да су преговори озбиљни и да би споразум могао бити закључен до краја 2026. „Споразум о слободној трговини би могли да закључимо до краја следеће године“, рекао је Вучић, додајући да „много производа можемо да добијемо из Грузије, јефтиније него са неке друге стране и обрнуто. Мислим да је то добра прилика за наше привреднике да нађу добар простор у Грузији за своје производе.“ Он је похвалио економски раст Грузије: „Хоћу да честитам јавно председнику и премијеру. Њихова земља има невероватну стопу раста, реч је о фантастично успешној земљи. Грузија је прошле године имала 9,4 одсто, а данас седам одсто стопу раста. Покажите ми земљу у Европи која има такву стопу раста. Ми ћемо да се угледамо на вас.“ Вучић је нагласио и међусобну подршку: „Грузија увек може да рачуна на српски глас, а верујем и Србија на грузијски.“ Посету Кавелашвилија описао је као историјску: „Ово је историјска посета после 30 година наших међусобних односа.“
У контексту шире сарадње, успостављена је директна авио-линија Београд-Тбилиси у јуну 2025. године, што је Вучић назвао „предусловом свега“. Такође, најављено је скорашње отварање амбасаде Србије у Тбилисију, што ће формализовати дипломатске везе. Преговори ће обухватити и будућу сарадњу у областима индустрије, ИТ сектора, вештачке интелигенције, а како односи напредују, и војно-техничку сарадњу између наменских индустрија две земље.
Овај споразум се види као кључна прекретница у билатералним односима, са фокусом на узајамну подршку у УН и другим организацијама, као и на поштовању међународног права и територијалног интегритета обе земље. Геополитички, обе земље деле сличне позиције – Грузија са приступом Црном мору и границама са Русијом, Турском, Азербејџаном и Јерменијом, док Србија настоји да одржи равнотежу са великим силама. Очекује се да ће ова иницијатива допринети економском расту, пратећи пример Грузије која је 2024. имала стопу раста од 9,4 одсто, а 2025. седам одсто – стопе које Вучић види као узор за Србију.
