Брисел искључује непосредне ризике по снабдевање, али признаје да стабилност све више зависи од прекограничне размене електричне енергије, батеријских система за складиштење и управљања потрошњом.
Европа је до сада избегла широко распрострањени нестанак струје, али је лето 2026. године открило рањивост која се до недавно готово искључиво повезивала са зимом: екстремне врућине такође могу да доведу електроенергетски систем под велики притисак.
Европска комисија сазвала је ванредни састанак Групе за координацију електроенергетског сектора 11. августа, након што су суша и високе температуре воде смањиле производњу електричне енергије у неколико држава чланица.
Брисел је искључио непосредне ризике по адекватност снабдевања, али је признао да ће ситуација остати „тесна“.
Упозорење је стигло само два и по месеца након што је Европска мрежа оператора преносних система за електричну енергију (ENTSO-E) објавила своју прогнозу „Summer Outlook 2026“. Извештај није предвидео широко распрострањене ризике у већем делу Европе, али је већ указао на могуће проблеме на слабо повезаним тржиштима и предвидео већу вршну потрошњу, мању доступност хидроенергије и 12 гигавата мањи расположиви капацитет термоелектрана.
Истовремено, ЕУ је у односу на претходно лето повећала капацитет из обновљивих извора за више од 90 гигавата и удвостручила инсталирани капацитет батеријских система.
Тај контраст не показује да је европско планирање доживело неуспех, већ да инсталирани капацитет није исто што и стварна отпорност система.
Сама Европска комисија признаје да је висока производња соларне енергије ублажила притисак на цене током средине дана, али и да су системи за складиштење неопходни како би се та електрична енергија пребацила на вечерњи период највеће потрошње, када производња из соларних извора опада, док потребе за хлађењем остају високе. Истовремено, део потребне стабилности морају да обезбеде и електране способне за континуирану производњу, укључујући нуклеарне електране.
Пољска представља један од најјаснијих примера. Њен оператор електроенергетског система PSE активирао је у августу ванредне мере на тржишту капацитета по други пут у року од три дана, а трећи пут током овог лета. Две термоелектране на угаљ, које се хладе водом из Висле, смањиле су производњу, због чега је око 1,1 гигават капацитета постао недоступан. Пре овог лета, овај механизам је од 2018. године био активиран само два пута.
Проблеми при високим температурама не заобилазе ниједну технологију. Смањење производње или привремена обустава рада забележени су у електранама у Француској, Италији, Пољској, Мађарској, Румунији и Словенији због ниског водостаја река или превисоке температуре воде. Ни нуклеарне електране нису имуне на сушу и загревање речних вода.
Међутим, из тога се не може извести ни супротан закључак — да обновљиви извори сами могу да замене све стабилне производне капацитете. Међународна агенција за енергетику (IEA) указује да соларна и енергија ветра морају бити допуњене изворима који могу да се активирају према потреби, а нуклеарну енергију, тамо где је прихваћена, наводи као технологију која може да допринесе стабилности мреже и сигурности снабдевања.
Упркос политикама које су годинама биле неповољне према нуклеарној енергији, Европска комисија је последњих дана додатно ојачала подршку нуклеарном сектору кроз нове инвестиције, мере подршке и регулаторне промене усмерене на конкурентност, енергетску безбедност и смањење зависности од гаса и нафте. Укупна вредност тих мера износи готово 200 милијарди евра у наредним годинама.
Закључак који Брисел почиње да прихвата мање је идеолошки од приступа који је до сада доминирао: систем изложен високим температурама, суши, вршним периодима потрошње и хидролошким ограничењима захтева разноврсне изворе енергије, системе за складиштење, мреже и резервну инфраструктуру. Ниједна појединачна технологија не може сама да одговори на све те изазове.
Прекогранична повезаност, с друге стране, показала је своју корисност. Према подацима Европске комисије, прекогранична размена електричне енергије омогућила је да се струја усмери ка подручјима где је била најпотребнија.
Поука је да је Европи потребна сарадња, али не нужно и униформност. Размена расположивих капацитета између суседних земаља не значи да свака држава мора да изгради идентичан енергетски систем.
