Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп објавио је у понедељак увече, 12. јануара, да ће САД увести царину од 25% на све увозе из земаља које одржавају пословне везе са Исламском Републиком Ираном, са ступањем на снагу „одмах“. Ова одлука, саопштена преко Трампове платформе Truth Social, описана је као „коначна и непроменљива“, без додатних детаља о обиму, изузецима или правном основу за њену примену.
Трампова објава гласи: „Одмах на снази, свака земља која послује са Исламском Републиком Ираном платиће царину од 25% на било који и сав посао који се обавља са Сједињеним Америчким Државама. Ова наредба је коначна и непроменљива.“ Овај потез долази у тренутку када Иран потресају највећи анти-владини протести у последњих неколико година, са више од 600 убијених демонстраната према извештајима организација за људска права, прекидом интернета широм земље и економском кризом која је довела до колапса валуте и инфлације од чак 70% на цене хране. Храна чини око трећину иранског увоза, а додатни притисци кроз ове царине могли би да погоршају несташице и даље подигну трошкове.
Иако Бела кућа није објавила званични извршни налог или детаљне смернице на свом сајту, стручњаци за трговину истичу да ова мера представља ескалацију коришћења царина као алата спољне политике, потенцијално прелазећи у сферу екстериторијалних санкција. Отворена питања укључују: шта тачно подразумева „пословање са Ираном“ – да ли се то односи само на директну трговину робом, или и на услуге, инвестиције и посредне везе? Такође, није јасно да ли ће се примењивати изузеци за постојеће трговинске споразуме, попут оних са Европском унијом или другим савезницима. Врховни суд САД могао би да се изјасни о легалности Трамповог коришћења царина већ у среду, 14. јануара, што додаје неизвесност имплементацији.
Ова одлука директно погађа главне трговинске партнере Ирана, укључујући Кину – која је највећи купац иранске нафте и укупно највећи трговински партнер Техерана – Индију, Турску, Пакистан и Уједињене Арапске Емирате. За разлику од традиционалних санкција које циљају директно Иран, ове царине индиректно кажњавају треће земље тако што намећу порез на њихов целокупан извоз у САД ако наставе пословање са Ираном. Аналитичари упозоравају да би то могло да поремети глобалне ланце снабдевања, посебно у енергетском сектору, где би смањена трговина са Ираном довела до виших цена нафте – што се већ одразило на тржиштима, са порастом цене нафте за више од 1% у уторак ујутру.
Кина је брзо реаговала, осудивши Трампов приступ као „недозвољене једностране санкције и дугорочну јурисдикцију“. Портпарол кинеске амбасаде у Вашингтону изјавио је на платформи X: „Кина ће предузети све неопходне мере да заштити своје интересе. Тарифни ратови и трговински ратови немају победника, а принуда и притисак не решавају проблеме.“ Овај потез ризикује да угрози крхки трговински споразум између САД и Кине, потписан раније током Трамповог мандата, и могао би да изазове реципрочне мере, што би додатно оптеретило америчке извознике.
У Индији, која увози значајне количине нафте из Ирана и већ се суочава са америчким царинама на неке производе, ова наредба се доживљава као „двоструки ударац“. Локални медији наводе да би то могло да повећа царине на индијски извоз у САД на ефективних 50% у неким секторима, што би погодило индустрије попут фармацеутске и текстилне. Турска и УАЕ, као регионални трговински чвори, такође би могле да осете последице, са потенцијалним смањењем трговине која укључује препродају иранских добара.
На финансијским тржиштима, реакције су биле брзе: цена злата порасла је за више од 1% на 4.595 долара по унци, сребро је скочило још више, док је Биткоин одржао ниво од око 92.000 долара, привлачећи инвеститоре као „дигитално злато“ у време геополитичке неизвесности. Аналитичари упозоравају да би јачање америчког долара као последица ових царина могло да ограничи раст криптовалута, али да неизвесност генерално фаворизује „тврде активе“ попут злата и дигиталних валута.
Трамп је раније упозоравао на могућу интервенцију у Ирану како би заштитио демонстранте, али није открио детаље о потенцијалним преговорима са Техераном. Ова царинска мера се види као индиректни притисак да се изолује Иран, али критичари истичу да ће на крају повећати цене за америчке потрошаче, јер царине на увоз из трећих земаља не утичу директно на трговину између Ирана и његових партнера, већ само на амерички увоз. Док се чекају даљи детаљи из Вашингтона, ова одлука већ изазива таласе у међународним односима, потенцијално доводећи до нове рунде трговинских спорова и геополитичких тензија.
