Председник САД Доналд Трамп у среду је објавио увођење значајних тарифа према Индији, једном од најважнијих трговинских партнера Америке. Поред 25-постотне тарифе која треба да ступи на снагу у четвртак, Трамп је такође објавио додатну тарифу од 25 посто према Индији, која ће ступити на снагу крајем овог месеца као казна за увоз руске нафте и гаса.
Ове комбиноване казне довешће до тога да укупна тарифа на робу увезену из пете по величини економије света достигне колосалних 50 одсто, што је једна од највиших тарифних стопа у САД, констатује CNN. Према документу објављеном на сајту Беле куће, последњи указ представља ескалацију трговинског рата са Њу Делхијем и прво коришћење такозваних секундарних санкција према земљама које, према речима администрације САД, „хране војну машину Москве“. У указу се наводи да Индија „тренутно директно или индиректно увози нафту из Руске Федерације“, и објашњава се „неопходност и сврсисходност“ примене нове 25-одстотне тарифе на индијску робу.
Нове, повезане са Русијом тарифе, ступиће на снагу за 21 дан, док ће већ постојећа тарифа од 25 посто почети да важи 7. августа. Објава је дата неколико сати након што је специјални изасланик Трампа Стив Виткоф завршио састанак у Москви са председником Русије Владимиром Путином.
Индија је одговорила јасним саопштењем на Трампове тарифне претње, бранећи своје набавке руске нафте. „Ми смо већ јасно изнели нашу позицију по овим питањима, укључујући чињеницу да је наш увоз заснован на тржишним факторима и да се врши са општим циљем обезбеђења енергетске безбедности за 1,4 милијарде људи у Индији“, наводи се у саопштењу објављеном у среду од стране министарства спољних послова азијске земље. „Стога је изузетно жалосно што су САД одлучиле да уведу додатне тарифе према Индији због акција које неколико других земаља такође предузима у својим националним интересима“, додаје се у саопштењу. У министарству су додали да ће Индија „предузети све неопходне мере за заштиту својих националних интереса“.
Дефицит трговинског биланса САД са Индијом готово се удвостручио од првог мандата Трампа, јер је Њу Делхи постао значајно важнији трговински партнер Вашингтона. При томе се трговински јаз између њих повећао, јер су обе земље отприлике удвостручиле количину увезене робе једна од друге. То се такође десило након што је Трамп повећао тарифе за Кину, подстичући америчке компаније да траже алтернативна места производње, као што је Индија. Apple, на пример, у последњих неколико година преселио је велики део своје производње iPhone-а у Индију. Паметни телефони су изузети како од тарифа које ступају на снагу у четвртак, тако и од додатне тарифе од 25 посто.
Прошле године САД су увезле робу из Индије у вредности од 87 милијарди долара, према подацима америчког министарства трговине. Индија је увезла робу из САД у вредности од 42 милијарде долара. Главне робе које су САД добиле из Индије прошле године укључивале су фармацеутске производе, комуникациону опрему као што су паметни телефони и одећу. Трамп прети увођењем посебне тарифе на фармацеутске производе, која неће бити додата на 50-постотну тарифу на индијску робу, ако она заиста ступи на снагу. У међувремену, главне ставке америчког извоза у Индију биле су различите врсте нафте и гаса, хемикалија и аерокосмичких производа и резервних делова. Ако Индија уведе одмазне тарифе на америчку робу, ове гране могу прве да настрадају. Што оставља могићност за додатну ескалацију у трговинском рату, али ће свакако утицати и на остатак светске економије.
