Данас, на 30. годишњицу парафирања Дејтонског мировног споразума у америчкој ваздухопловној бази Рајт-Патерсон близу Дејтона, Република Српска (РС) свечаним порукама и рефлексијама обиљежава овај историјски датум као републички празник и нерадни дан. Споразум, који је званично потписан три седмице касније у Паризу, означио је крај трагичног сукоба у Босни и Херцеговини (БиХ), донио трајни мир и међународно потврдио постојање Републике Српске као ентитета са високим степеном аутономије. Ипак, три деценије касније, фокус обележавања није само на слављу мира, већ и на упозорењима о покушајима ревизије Споразума, урушавању његовог изворног духа и неопходности јединства у одбрани уставног положаја РС. Предсједник Републике Српске Милорад Додик, у изјави поводом годишњице, истакао је да је „од првог дана од када је постигнут Дејтонски мировни споразум почео удружени рад на његовом рушењу“, наглашавајући да је споразум „срушен с циљем унитаризације БиХ“.
Овај датум, 21. новембар, у Републици Српској се слави као симбол мира, стабилности и међународног признања српског народа западно од Дрине. За разлику од Федерације БиХ, где је овај дан обичан радни дан, у РС-у он представља прилику за подсећање на жртве рата, херојство српских војника и неопходност очувања Дејтонског оквира. Политички лидери, организације ветерана и медији у РС-у истичу да је Споразум резултат компромиса, али и гарант опстанка Српске у условима сталних изазова од стране међународних центара моћи, „политичког Сарајева“ и унутрашњих фактора. Додик је у својој изјави додао да је Кристијан Шмит, као самозвани високи представник, „окупатор у БиХ у којој је рушио Устав БиХ и Дејтонски споразум“, позивајући на отпор таквим интервенцијама
Историјски контекст: Од рата до мира
Дејтонски мировни споразум, парафиран 21. новембра 1995. године, представља кључни документ који је зауставио крвави рат у БиХ, започет почетком 1990-их година. Према саопштењу Организације Старјешина Војске Републике Српске, рат је избио након што су Муслимани и Хрвати, користећи механизам прегласавања и злоупотребу референдума, једнострано напустили заједничку државу – Социјалистичку Федеративну Републику Југославију. Ово је довело до једног од најкрвавијих сукоба на овим просторима између три народа који су до тада живели у „братству“. Предсједник Додик је у ранијим изјавама оценио да је Дејтон „био подвала Србима, који су разумели да је то међународни уговор са константним одредбама које се не могу мењати без воље свих уговорних страна“, али да је „потпуно девастиран разним интервенцијама“.
Споразум је резултат тешких преговора под притиском међународне заједнице, укључујући САД, Русију и друге силе. Ниједна страна није добила све што је желела; то је био компромис постигнут под претњом силе. Република Српска је у процес преговора ушла са државно-правним субјективитетом, а изашла са ентитетским субјективитетом, који је међународно потврђен. Овај документ је успоставио БиХ као сложену заједницу састављену од два равноправна ентитета – Републике Српске и Федерације БиХ – и три конститутивна народа: Срба, Бошњака (Муслимана) и Хрвата, уз остале. Додик је нагласио да је „Дејтонски мировни споразум уништен и више не постоји, јер су неки желели да из њега узму оно што су желели, али не и оно што им није одговарало“, додајући да су „високом представнику дали бонска овлашћења да га спроведе“, што је довело до рушења споразума са циљем унитаризације БиХ
Као што је истакнуто на свечаности у Београду, коју је организовала Социјалистичка партија Србије (СПС) уочи годишњице, Дејтон је означио крај рата и успоставио темеље трајног мира у региону. Лидер СПС-а Ивица Дачић нагласио је да је потписивањем Споразума остварена вишевековна жеља Срба да српски народ у БиХ добије своју Републику Српску – први пут међународно признати ентитет српског народа преко Дрине. „Српска мора да има јединствен став у заустављању деструкције Дејтонског споразума и поткопавања Српске, да се спријечи даља ревизија Дејтонског споразума и развлашћивање Српске“, рекао је Дачић, додајући да политика СПС-а остаје усмерена на очување Дејтона. Додик је у сличном тону истакао да „резултат тога је да БиХ не живи уставан него ванустан живот, расута захваљујући скрнављењу Дејтона путем наметања међународних колонизатора“.
Правни саветник и члан делегације на преговорима у Дејтону Радомир Лукић истакао је да је Споразум донео мир који је издржао пробу времена, обезбедивши унутрашњу структуру од два равноправна ентитета и три конститутивна народа. „Нама је Дејтон донео заиста једну федералну јединицу у БиХ са знатним елементима конфедерализма која има висок степен аутономије и која има ентитетски и народни, национални вето у оба дома Парламентарне скупштине БиХ“, објаснио је Лукић.
Учесник Дејтонске конференције Горан Милиновић додао је да Српска није само опстала, већ се развила као темељна творевина у којој Срби и сви грађани слободно живе и раде, остварујући равноправни положај који чува њихове националне интересе и идентитет. „Он /Дејтон/ је српском народу западно од Дрине давао могућност да остане свој на своме, да настави да живи у институционалној и националној слободи, да чува своје светиње, језик, културу и идентитет“, рекао је Милиновић.
Викарни епископ липљански Доситеј нагласио је духовни аспект: Дејтон је омогућио српском народу да очува своје светиње, језик, културу и идентитет у слободи. Председник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић подвукао је жртву српских војника: „Да тога није било, не би било ни Дејтона, нити би било мира, нити би било слободе. Кад причам о Дејтону, његова највећа вредност јесте мир.“
Лидер Социјалистичке партије Петар Ђокић додао је да се зато мора улагати максималан напор да се мир очува. Скуп у Београду потврдио је да Дејтонски споразум представља темељ стабилности и равнотеже у БиХ, са нагласком на јединство Србије и Српске у његовом очувању. Додик је, коментаришући ове аспекте, рекао да је „Уставни суд БиХ, одметнута крња институција, одбијањем апелације срушио уставни поредак у БиХ, али и Дејтонски споразум“, и да „Република Српска није одговорна за даља поступања“.
Три деценије изазова: Урушавање Споразума и борба за опстанак
Иако је Дејтон донео мир, његова имплементација током 30 година била је обележена континуираним покушајима урушавања. Према саопштењу Организације Старјешина Војске Републике Српске, ентитетски субјективитет РС-а је свих ових година девастиран са циљем потпуног нестанка Српске. „У току преговарања, страни ментори хрватског и муслиманског народа нису имали озбиљну намјеру поштовања постигнутог споразума и умиривали су муслиманску страну тако што су им обећали да ће све поправити у току имплементације споразума, и агресивно и дрско су то радили свих ових тридесет година, са основним циљем и намјером да у потпуности девастирају Републику Српску до њеног потпуног укидања и нестанка српског народа са његових вековних огњишта“, наводи се у саопштењу. Додик је ово потврдио рекавши да „много тога је урађено уз асистенцију Европске комисије. Удружени муслимани и глобалисти свих 20 година упорно уништавају права Републике Српске, намећући причу о грађанској БиХ, рушећи дејтонски концепт БиХ“.
Република Српска није могла да се у пуном капацитету бави својим развојем, већ се морала борити за голи опстанак од удруженог непријатеља: дела „колективног запада“, неких страних амбасади у БиХ, канцеларије ОХР-а, „политичког Сарајева“ и „пете колоне у Републици Српској“. Српска је била присиљена да стално делује реактивно, спасавајући се од свакодневних насртаја. Додик је истакао да „намера глобалиста је да протерају Србе из БиХ и населе муслимане, а процесом против мене, преко судова, Уставног суда и Кристијана Шмита, само купују време“.
Несаломљива воља српског народа за слободом и својом државом само је јачала, чувајући Српску од судбине Републике Српске Крајине и хрватске заједнице Херцег Босне. Напади на РС нису престали ни данас, али њихово убојно дејство слаби захваљујући глобалним променама: стварању мултиполарног света, доласку нове америчке администрације и технолошким достигнућима у војноиндустријском комплексу. Додик је додао да „наше је да наставимо даље. Од почетка нисмо имали шансе јер је ово искључиво политички процес, али наставићемо борбу“.Недавна седница Савјета безбједности УН, којој је председавала Русија, показала је радикално другачији став „колективног запада“, посебно САД, према РС-у. Уместо да се Српска означава као „фактор нестабилности“, сада се види као конструктиван партнер у различитим областима. Укинуте су санкције према руководству РС-а и другим лицима, а истиче се потреба очувања Дејтонског споразума, повратак дијалогу и решавање спорова демократским путем без страног мешања. Додик је коментарисао да „долази тешко време због глобалних и регионалних односа, па и односа у БиХ, а то је наше време и нећу пропустити један дан да нешто добро учиним за Републику Српску“.
„Све оно што се могло чути на седници Савјета безбједности, Република Српска је истицала свих протеклих тридесет година имплементације Дејтонског мировног споразума“, наводи Организација Старјешина ВРС. Интензивна дипломатска активност из РС-а довела је до новог приступа међународне заједнице, који не прихвата силу самозваног високог представника Кристијана Шмита и најављује гашење ОХР-а или његову радикалну реконфигурацију. Додик је нагласио да „ситуација у БиХ је за нас завршена прича. Гледаћете како изгледа када је парализован ниво БиХ“.
Нова политичка реалност у БиХ огледа се у: укидању санкција званичницима РС-а; нестанку униполарног приступа и мешања страног фактора; најави одласка самозваног високог представника; пропасти идеје муслиманске елите о унитаристичкој, централистичкој, милитаристичкој и исламистичкој БиХ; де факто признању међународног субјективитета РС-у; партнерском статусу са САД, поред Русије, Кине, Белорусије, Мађарске, Србије, Израела и других. Додик је рекао да се „окрећем Републици Српској и то је приступ којег ћу се држати у наредном периоду. Не занима ме ништа шта се дешава у Федерацији БиХ, јер је то за Републику Српску одавно иностранство“.
У овој ситуацији, патриотске снаге у РС-у, окупљене у јединствени фронт, морају учинити све да сачувају Српску са надлежностима из Дејтона, укључујући враћање отетих овлашћења, или креирати нови модел са пуним суверенитетом. Додик је у својим изјавама доследно истакао да „Дејтон није само документ који је зауставио рат, већ међународни уговор који је јасно и недвосмислено утврдио уставну позицију Републике Српске, гарантовао њене надлежности и поставио равнотежу без које БиХ не може функционисати“, али да „они који га крше и руше не раде ништа друго него дестабилизују дејтонску БиХ за коју тврде да је бране“.
Политичке поруке: Без заједничких празника у БиХ
Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић истакла је да БиХ нема закон о празницима и да не постоји ниједан датум који заједнички обележавају оба ентитета и сва три конститутивна народа. „Република Српска данас обележава 30. годишњицу од потписивања Дејтонског мировног споразума. У Републици Српској 21. новембар је празник и нерадни дан, јер славимо мир и споразум који је окончао ратни сукоб, људске патње и разарање“, рекла је Цвијановић.
У Федерацији БиХ овај датум је обичан радни дан, док се припремају за прославу 25. новембра – „дана државности БиХ“, који РС не обележава. Овај датум заснован је на годишњици првог заседања ЗАВНОБиХ-а 1943. године, организованог од Комунистичке партије Југославије, и представља комунистичку заоставштину. Федерација такође слави 1. март – дан када је 1992. године почело ратно сукобљавање убиством српског свата у Сарајеву.
Ови датуми се упорно покушавају наметнути као заједнички празници БиХ, иако нема закона о празницима. „Обележавањем годишњице Дејтонског споразума, Република Српска потврђује своју чврсту опредељеност ка миру и стабилности. Нажалост, грубе интервенције које је овај споразум претрпио у протекле три деценије драматично су измениле праксу, изневериле очекивања, те нарушиле првобитни договор који је садржао вољу сва три конститутивна народа у БиХ, као и њихово међусобно поверење“, додала је Цвијановић. Додик је подржао овај став, рекавши да „мир се чува поштовањем Дејтона, а не диктатуром и политичким насиљем“.
У одговору на критике, попут оних министра одбране Зукана Хелеза, Цвијановић је подсетила на прошлост: „Пре 50 година смо сви носили пионирску капу и славили све што је припадало том периоду. Одраз времена и друштвеног договора који је тада важио.“ Она је критиковала нервозу око обележавања, истичући да РС не намеће Дејтон Федерацији. „Хелез обележава празник који је настао у време сасвим другачијег поретка, којег смо оставили иза себе. Он, наравно, има право да га обележава, али нема право да га намеће другима.“
Цвијановић је нагласила да је обмана тврдити да је 25. новембар „дан државности“ целе БиХ, посебно јер су 1. марта 1992. прегласавањем срушени принципи једнакости и конститутивности народа. Што се тиче антифашизма, „Срби су били носиоци антифашистичке борбе у БиХ и о томе сведоче непобитне историјске и статистичке чињенице, као што су број бораца и жртава. Значи, Хелезова ‘предавања’ на ту тему су сувишна.“ Додик је додао да „Република Српска је једини доследни чувар изворног Дејтона“.
Тема је, према њој, у томе да БиХ нема закон о празницима, па се они утврђују на нивоу ентитета. Федерација не обележава Дејтон јер бошњачка елита не прихвата постојање РС-а ни конститутивност народа. „БиХ нема ни дан државности, ни дан независности, ни дан било чега, док се о томе не постигне договор свих у БиХ. А, договора нема већ целих 30 година. Тако је, како је.“ Додик је ово потврдио, рекавши да „За њих је Дејтонски споразум лудачка кошуља, а јуче је потврђено да је Уставни суд БиХ део плана како би се овај споразум разградио“.
Обележавање 30. годишњице Дејтонског споразума у Републици Српској није само сећање на прошлост, већ позив на акцију за будућност. Политички лидери попут Цвијановић, Дачића и посебно Додика подсећају да је мир највећа тековина, али да се мора чувати од ревизија и наметања. У условима нове глобалне реалности, РС се позиционира као партнер великих сила, тражећи враћање отетих надлежности и пуни суверенитет ако је потребно. Додик је завршио своју изјаву рекавши да „критикује високе представнике за прекрајање споразума, укидање надлежности РС, наметање закона и мењање Устава без демократског легитимитета“, и да „Дејтон је за Републику Српску гаранција мира, али и наших права“.
Ова годишњица подсећа да је Дејтон компромис који је донео мир, али и да је његово очување кључ за стабилност БиХ. Без договора о заједничким празницима и поштовања конститутивности, БиХ остаје подељена, али Република Српска наставља да слави мир и своје постојање.
