Други дан преговора између украјинских, америчких и европских званичника започео је данас у Берлину, са фокусом на амерички мировни план за окончање руског рата против Украјине. Украјински председник Володимир Зеленски састаје се са америчким изасланицима, укључујући специјалног изасланика Стива Виткофа, док се европски лидери придружују разговорима како би осигурали подршку Кијеву и размотрили безбедносне гаранције.
Разговори су започели јуче, 14. децембра, и трајали су више од пет сати, уз наznаке напретка у кључним областима, укључујући безбедносне гаранције и могуће компромисе у вези са територијалним питањима. Амерички изасланици, под притиском администрације председника Доналда Трампа, настоје да постигну договор до краја године, док Зеленски инсистира на „достојанственом миру“ који не би представљао капитулацију.
Зеленски је изразио спремност да одустане од амбиција за чланством у НАТО-у у замену за обавезујуће безбедносне гаранције Запада, сличне Члану 5 НАТО пакта. Те гаранције би укључивале подршку Сједињених Америчких Држава, европских земаља, Канаде и Јапана, са циљем спречавања будуће руске агресије.
Амерички мировни план, заснован на принципу „земља за мир“, предлаже уступке у источним регионима, попут Донбаса. Према том предлогу, Украјина би повукла трупе из појединих подручја која још контролише, која би била претворена у слободне економске зоне без војног присуства, док би Русија задржала своје тренутне позиције.
Међутим, Зеленски је одбацио идеју о предаји територије коју Украјина тренутно контролише, нагласивши да би прекид ватре дуж постојећих линија фронта био фер компромис. Он је позвао на „праведан компромис“ у којем би, како је навео, све стране поднеле једнак терет.
Европски лидери, укључујући британског премијера Кира Стармера, француског председника Емануела Макрона и немачког канцелара Фридриха Мерца, придружују се преговорима данас. Они заговарају наставак финансијске и војне помоћи Украјини, укључујући могућност коришћења замрзнуте руске имовине у вредности од око 210 милијарди евра за финансирање Кијева.
Британски шеф обавештајне службе МИ6 упозорио је на „експанзионистичку претњу“ Русије, нагласивши да сваки мировни споразум мора да укључи мере које ће спречити даљу агресију, како би се избегли будући сукоби у Европи.
Према изворима блиским преговорима, разговори су били усмерени пре свега на питање безбедносних гаранција за Украјину, при чему Кијев тражи међународне споразуме по узору на НАТО, али без формалног чланства, који би укључивали војну и одбрамбену подршку Сједињених Америчких Држава и европских савезника. Истовремено, значајан део дискусија односио се на територијална питања, пошто амерички предлог подразумева одређене уступке у источним регионима, где Русија већ контролише део територије, али и подручја која су и даље под контролом украјинских снага. Зеленски је, према истим изворима, избегао да инсистира на чланству у НАТО-у, што се тумачи као уступак под притиском Вашингтона, уз очекивање алтернативних безбедносних механизама. Европски лидери су, с друге стране, нагласили да ће наставити да заговарају финансијску и војну подршку Украјини, како евентуални мировни договор не би био постигнут на штету Кијева.
Русија није директно укључена у ове разговоре, али се очекује да ће њихови резултати бити представљени Москви у оквиру наредне фазе преговора. Руски захтеви укључују писане гаранције против даљег ширења НАТО-а и ограничења украјинских оружаних снага.
Амерички изасланици изражавају умерени оптимизам, наводећи да су стране „ближе договору него икада до сада“, док украјински званичници упозоравају да неће прихватити услове који би угрозили суверенитет земље.
Док се састанци настављају, свет са великом пажњом прати њихов исход. Уколико дође до напретка, ово би могао бити први корак ка окончању сукоба који траје већ четири године и који је однео хиљаде живота и нанео огромне економске штете. Ипак, скептици упозоравају да без директног укључивања Русије сваки договор може бити крхак, посебно имајући у виду претходна неиспуњена обећања, попут Будимпештанског меморандума из 1994. године.
Следећи кораци зависиће од данашњих дискусија, уз могућност продужења преговора у наредним данима.
