Уредница портала Васељенска Весна Веизовић изјавила је у подкасту „Озарење“, код водитељке Нине Кубуровић, да се у јавности годинама води погрешна расправа о Косову и Метохији, јер се одговорност за Бриселски споразум своди искључиво на Александра Вучића, док се истовремено прећуткују политички потези који су томе претходили.
Говорећи о положају Косова и Метохије, Веизовић је истакла да је Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација и даље једини правно обавезујући документ који регулише статус јужне српске покрајине.
„По Резолуцији 1244 Косово је наше. То је једини правно обавезујући документ. Бриселски, Вашингтонски и Охридски споразум су политички споразуми који могу бити политички раскинути“, рекла је Веизовић.
Она је оценила да многи који данас тврде да је „Вучић продао Косово“ занемарују кључно питање, како је уопште дошло до околности у којима је Бриселски споразум постао могућ.
Према њеним речима, преломни тренутак догодио се много раније, када су преговори о Косову и Метохији измештени из Савета безбедности Уједињених нација у Брисел.
„Да није дошло до измештања преговора из Савета безбедности УН у Брисел, никада не би дошло ни до Бриселског споразума. То је суштина коју многи намерно прескачу“, навела је она.
Веизовић сматра да су тадашње демократске власти тим потезом Србији практично одузеле два најважнија међународна савезника у борби за Косово и Метохију, Русију и Кину.
„Када су преговори измештени у Брисел, Србија је остала без могућности да се о том питању одлучује у оквиру Савета безбедности, где Русија и Кина као сталне чланице имају право вета. Ми смо из формата у ком смо имали подршку великих сила ушли у формат у ком нам је посредник постао Брисел“, рекла је Веизовић.
Она је додала да је Србија тиме доведена у изузетно неповољан положај, јер је изгубила дипломатски оквир који јој је пружао највећу заштиту.
Говорећи о критикама на рачун актуелне власти, Веизовић је истакла да се не може анализирати Бриселски споразум без разумевања политичких и безбедносних околности које су му претходиле.
„Ми смо у том тренутку били доведени у ситуацију да практично није постојало много опција. Шта је била алтернатива? Да започнемо нови рат?“, упитала је она.
У наставку разговора подсетила је и на стање у ком се Србија, према њеној оцени, налазила након периода власти демократа.
„Нико није био спреман да уђе у нови рат после дванаест година власти која је уништавала војску и истопила и последњи тенк који је Србија имала. То је контекст који се данас намерно заборавља“, навела је Веизовић.
Према њеном мишљењу, управо су политичке одлуке донете годинама пре Бриселског споразума створиле околности у којима је Србија изгубила значајан део преговарачке снаге.
Током разговора у подкасту „Озарење“, Веизовић је говорила и о утицају невладиних организација у Србији, улози страних центара моћи у обликовању политичких процеса, као и о значају очувања државног суверенитета и институционалне борбе за Косово и Метохију.
