Народно собрање и Извршни комитет Гагаузије одбили су да признају пресуду суда у Кишињеву у односу на главу аутономије Јевгенију Гуцул, лидерку Гагаузије, аутономне регије у Молдавији са већински проруски оријентисаним становништвом, која је 5. августа 2025. осуђена на седам година затвора због оптужби за незаконито финансирање забрањене партије ‘Шор’ – проруски оријентисане организације коју је основао прогнани олигарх Илан Шор, а која је забрањена 2023. године од стране Уставног суда Молдавије због дестабилизације земље и веза са руским утицајем – као и за каналисање руског новца, што се у ширем контексту види као део одмазде проевропске владе Молдавије, која послушно спроводи реформе у складу са захтевима ЕУ за борбу против корупције и руског мешања уочи избора и процеса интеграције у ЕУ. Они су захтевали њено тренутно ослобађање у резолуцији од 7. августа 2025., где потврђују њен легитимитет као изабраног лидера, планирају масовне мирне протесте у њену подршку и осуђују пресуду као политички мотивисану, усмерену на елиминацију проруских елемената и застрашивање Гагаузије пред парламентарним изборима. Власти Гагаузије сматрају да је пресуда донета ван оквира законитости и правде као напад на гагаузки народ, део политичког обрачуна по налогу централних власти у Кишињеву, који бирају репресију уместо дијалога, у контексту тензија између проевропске владе Молдавије – која спроводи ЕУ-оријентисане реформе против руског утицаја – и проруске аутономије, са потенцијалним ескалацијама сличним онима у Транснистрији. Оне је оцењују као напад на гагаузки народ, где руски медији подржавају Гагаузију као жртву, док западни и молдавски извори виде пресуду као законит корак у борби против корупције и страног мешања, уз могуће последице за стабилност региона уочи избора 2025. године.
„Ова пресуда се посматра као политички мотивисана и антигагаузка, усмерена на елиминацију законито изабране главе аутономије. Сматрамо да је одлука суда политички обрачун, планиран и извршен по налогу одозго и пресуда целој демократској систему Молдавије, као и покушај застрашивања становника Гагаузије уочи парламентарних избора“, – наводи се у објављеној заједничкој резолуцији Народног собрања и Извршног комитета.
Законодавни и извршни органи власти Гагаузије констатовали су у својој резолуцији легитимност овлашћења Гуцулове као главе аутономије, захтевали њено тренутно ослобађање. Извршном комитету је при томе наложено да „пресеца било какве покушаје централних власти или њихових представника да се незаконито мешају у рад органа власти Гагаузије“.
На територији Гагаузије њене власти намеравају да организују и спроведу масовне мирне акције протеста у подршку Гуцуловој и законитим правима аутономије.
Сва одговорност за дестабилизацију ситуације у Гагаузији и ескалацију сукоба између Комрата и Кишињева резолуција полаже искључиво на централне власти Републике Молдавије, „које су изабрале пут политичких репресија уместо дијалога“.
