Председник Српске напредне странке (СНС) и саветник председника Србије за регионална питања Милош Вучевић изјавио је да блокадери, кроз нападе на председника Александра Вучића, стварају атмосферу у којој је све дозвољено, упоређујући то са пропагандом која није виђена од нацистичке Немачке. Ова изјава дата је у интервјуу за ТВ Пинк 17. јануара 2026. године, у контексту актуелних политичких тензија око правосудних реформи и оптужби за притисак на опозицију. Вучевић је нагласио да се ради о систематској кампањи дехуманизације, делегитимизације и криминализације Вучића, која траје већ деценију и има за циљ не само дискредитацију председника, већ и целог српског друштва.
Милош Вучевић, који је и бивши премијер Србије, истакао је да блокадери представљају Вучића као апсолутно зло, тиранина, аутократу и нечовека, чиме стварају амбијент у коме би било какво зло против њега било оправдано као „природна реакција грађана“. „То траје деценију. Кампања дехуманизације, делегитимизације и криминализације Александра Вучића. Он није човек, његова мајка је неморална, његов отац му није отац, брат и старији син су криминалци, млађи син је холограм. И да не изговорам све гадости које су присутне у јавној сфери“, рекао је Вучевић у интервјуу за ТВ Пинк. Он је додао да је напад на Вучића средство да се изврши дехуманизација целог српског друштва и да је овај процес озбиљно припреман. „Свако ко је уз њега и са њим је етикетиран, изложен порузи. Та дехуманизација може да се гледа у ширем контексту, то је напад на наше друштво“, поручио је Вучевић.
Према Вучевићу, оваква пропаганда је „ужасна нацистичка пропаганда“, а блокадери стварају окружење у коме је рећи нешто супротно од њихових ставова социјално неприхватљиво, посебно на друштвеним мрежама. „За мене са 52 године живота нешто ме не импресионира, али имате младе људе који живе у тим оквирима. Неће људи да пролазе кроз ‘топлог зеца’. Неприхватљиво је да се тако разговара. Као што део естраде ћути на напад на Ану Бекуту у Чачку“, навео је Вучевић, истичући хипокризију блокадера у вези са нападима на певачицу Ану Бекуту, док су на Ану Штајдохар бацане јаја, каменице, леденице и „топовски удари“ у Медијани. Он је подвукао да овај процес дехуманизације траје 8, 9 или 10 година, и да је систематски осмишљен да навикне грађане Србије на такав дискурс, уз подршку опозиционих политичара из региона и дела медија који пласирају такав садржај.
Шири контекст ове изјаве укључује актуелне политичке дебате у Србији, посебно око правосудних реформи које су предложене од стране СНС-а, а које опозиција оптужује за покушај контроле над правосуђем. Блокадери, како их Вучевић назива, повезују се са опозицијом и тајкунским медијима, а њихова једина заједничка карактеристика је, према Вучевићу, мржња према Вучићу која прелази у патологију. Он је истакао да се ова мржња користи за изградњу политичке платформе, позивајући грађане да гласају и дођу на власт. У интервјуу је такође поменуо годишњицу убиства Оливера Ивановића, описујући га као жртву политичког насиља Албанаца са Косова и Метохије, и оптужујући Приштину да не жели да открије истину. Вучевић је критиковао и посету делегације Европског парламента, изражавајући изненађење због времена и недостатка претходне најаве држави, те оптужујући неке чланове попут Тонина Пицуле да предају лекције Србији упркос њиховој прошлости.
Реакције на Вучевићеву изјаву биле су брзе и поларизоване. Министар без портфеља у Влади Србије Ђорђе Милићевић истакао је да се насиљем подстиче насиље и да ово није политика, већ да нема алтернативе. Државни секретар Адам Чукало рекао је да је мржња према Вучићу једина заједничка карактеристика блокадера, те да они покушавају да граде политичку платформу на томе. Са друге стране, опозиција је одбацила ове оптужбе као део кампање власти да дискредитује критичаре, истичући да су праве претње долазиле од стране СНС-а и да је дехуманизација заправо усмерена ка опозиционарима. На друштвеним мрежама, ова изјава је изазвала бројне дебате, са присталицама СНС-а који деле Вучевићеве речи као упозорење на опасност од насиља, док критичари оптужују власт за хиперболу и коришћење историјских упоређења да би се скренула пажња са актуелних проблема попут корупције и правосудних реформи.
