У време када се Србија суочава са комплексним изазовима у енергетском сектору услед међународних санкција против руских власника Нафтне индустрије Србије (НИС), председник Републике Србије Александар Вучић одржао је данас кључан састанак са стручним тимовима задуженим за енергетску стабилност и безбедност земље. Овај састанак, одржан у председничкој канцеларији у Београду, представља део континуираних напора владе да се обезбеди несметано снабдевање грађана и привреде гасом, нафтом и дериватима, упркос притисцима санкција уведених пре два месеца. Председник Вучић је добио свеобухватан извештај о стању резерви, размотрене су детаљне варијанте сценарија за заштиту националних интереса, а наглашена је улога сваке институције у координираном одговору. „Сви неопходни кораци су предузети – грађани нека не брину, систем је под контролом“, поручио је Вучић, додајући да је подршка грађана кључна за дугоручно решење.
Састанак је трајао неколико сати и окупио је широк спектар стручњака и званичника, укључујући представнике Министарства рударства и енергетике, Народне банке Србије (НБС), Нафтне индустрије Србије (НИС), као и чланове кризног тима за енергетску кризу проглашену 17. новембра. Према доступним информацијама, дискусија је била фокусирана на три кључна аспекта: тренутно стање резерви, потенцијалне ризике од санкција и стратешке опције за њихово ублажавање. Председник је инсистирао на томе да свака институција мора да делује са пуном одговорношћу, јер „теекући изазови нису само привремени – они захтевају системски приступ да би се сачувала стабилност земље, грађана и привреде“. Овај састанак није био изолован; он се надовезује на претходне хитне консултације из новембра, када је Вучић први пут упозорио на могуће последице санкција по рафинерију у Панчеву.
Детаљан извештај о резервама: Довољно за зиму без панике
Централни део састанка био је преглед детаљног извештаја о резервама кључних енергентима, који је предат лично председнику Вучићу. Према подацима, залихе природног гаса су обезбеђене за пун месец дана нормалне потрошње, рачунајући на просечне зимске температуре и стандардну индустријску активност. То значи да Србија има око 300 милиона кубних метара гаса у складиштима, распоређених између домаћих извора и уговорених испорука, што је довољно да се покрију потребе домаћинстава, болница, школа и фабрика без икаквих прекида. „Ово није само број – то је гаранција да ћемо прећи зиму без хладних стана или заустављене производње“, истакао је Вучић у свом излагању.
Што се тиче нафтних деривата, ситуација је још повољнија: резерве бензина, дизела и мазута износе око 20 дана потрошње, са фокусом на рафинерију у Панчеву која ради на 70% капацитета. Ни кап сирове нафте није ушла у Србију из Русије у последња два месеца, али је диверсификација успела – око 60% увоза долази преко Јадранског нафтовода (ЈАНАФ) из Хрватске, док се остатак обезбеђује из Азербејџана и Ирана кроз цевоводе преко Бугарске. Ова промена рута није прошла без изазова: цена увоза сирове нафте порасла је за 15% у поређењу са претходним периодом, што се директно одразило на малопродајне цене деривата на пумпама – бензин БМБ-95 сада кошта око 200 динара по литру, а дизел 190 динара. Међутим, Вучић је нагласио да је Влада интервенисала субвенцијама од 50 динара по литру за пољопривреднике и транспортере, чиме се спречава ланчана реакција на цене хране и робе.
Извештај је такође садржао пројекције за наредних 30 дана: ако температуре падну испод просека, потрошња гаса може порасти за 10-15%, али је то покривено резервним капацитетима ЕПС-а, који је спреман да повећа производњу струје из угља за 20%. „Све је под контролом – од складишта у Банском двору до терминалa у Новом Саду. Није било, нити ће бити, прекида у снабдевању“, рекао је председник, додајући да се свакодневно праће ниво резерви кроз дигитални систем мониторинга НБС-а.
Размотрени сценарији: Од координације до алтернативних рута
Други кључни сегмент састанка био је разматрање више различитих сценарија за заштиту интереса Србије, грађана и привреде. Ови сценарији нису били апстрактни – они су представљени кроз графике, табеле и симулације, са фокусом на краткорочно, средњорочно и дугорочно реаговање на санкције. Први сценарио, назван „Координирани одговор“, подразумева појачану сарадњу између НИС-а и НБС-а у платном промету: НБС је већ обезбедио привремене лиценце за трансакције до 13. фебруара 2026, што омогућава плаћање увоза без блокаде рачуна. Ово укључује и стварање специјалног фонда од 500 милиона евра у НБС-у, намењеног за хитне исплате добављачима.
Други сценарио, „Диверсификација извора“, предвиђа проширење алтернативних увозних рута: поред ЈАНАФ-а, разматра се уговор са Турском за ЛНГ (течни природни гас) преко Терминалa у Ајвалıку, са испорукама од 1 милијарду кубних метара годишње по цени од 400 долара по 1000 кубних метара. Такође, планира се повећање домаће производње гаса из поља на Војводини за 10%, уз инвестиције од 200 милиона евра у истраживања. „Не можемо зависити од једног партнера – морамо имати план Б, Ц и Д“, нагласио је Вучић, истичући да ће се у наредних 50 дана преговарати са руским власницима НИС-а (Газпромнефтом, са 56,15% удела) о продаји акција, уз понуду „највише могуће цене“ од стране Србије.
Трећи сценарио, „Подршка привреди и грађанима“, укључује мере попут субвенција за фабрике: Влада је већ издвојила 1,4 милијарде евра из буџета за амандмане на прорачун, од чега 600 милиона иде за смањење цена струје за домаћинства (са 7 на 6 динара по киловату сата), а 400 милиона за порезне олакшице индустрији. Ово је посебно важно за секторе попут аутомобилске индустрије у Крагујевцу и пољопривреде у Војводини, где би прекид снабдевања могао довести до губитака од 100 милиона евра месечно. Четврти сценарио, „Комуникациони план“, предвиђа свакодневно информисање грађана преко ТВ, радио и апликација, са фокусом на смањење панике: „Грађани морају бити редовно информисани и смиривани – то је наша заједничка одговорност“.
Председник је у изјави након састанка рекао: „Разговарали смо о свим кључним питањима везаним за енергетску стабилност земље. Добио сам детаљан извештај о стању резерви, а размотрили смо и више различитих сценарија за заштиту интереса наше земље, грађана и привреде. Поновио сам да текући изазови захтевају пуну пажњу свих институција и одговорних појединаца, од којих очекујем максималне напоре у смислу ублажавања последица санкција, при чему сам истакао значај брзих и благовремених интервенција државе и координисаног одговора на текуће изазове. Посебно сам нагласио да је од кључног значаја да грађани буду редовно информисани, као и да не брину, јер су предузети сви нужни кораци у циљу одржања рада најважнијих система снабдевања гасом и нафтним дериватима. Подршка грађана и одговорно понашање сваког од нас од пресудног су значаја за налажење одрживог решења које ће гарантовати даљу стабилност у области снабдевања кључним енергентима.“
Контекст санкција: Од октобра до фебруара – Борба за контролу НИС-а
Санкције против руских власника НИС-а, уведене 9. октобра 2025. као део 19. пакета америчких мера против Русије због ситуације у Украјини, представљају директан удар на српску енергетику. Газпромнефт, са мањинским уделом, суочен је са блокадом платног промета, што је довело до смањења капацитета рафинерије у Панчеву са 4,8 на 3 милиона тона годишње. Вучић је 16. новембра дао рок од 50 дана руским партнерима да нађу купца, уз упозорење: „Нећемо национализовати, али ћемо преузети контролу ако буде потребно, да сачувамо интересе Србије.“ Овај рок истиче крајем јануара, а НБС је продужила лиценце до 13. фебруара, омогућавајући преговоре.Историја ових санкција почела је још у фебруару 2025, када су први пут поменуте, али су одложене на захтев Београда. У међувремену, власничка структура НИС-а мењана је три пута – од смањења руског удела до стварања хибридних фондова – али без успеха. Последице су видљиве: губици НИС-а у новембру износе 200 милиона евра, а цена деривата порасла је за 10-15%. Ипак, Вучић инсистира да је „Србија успела да гура систем“ захваљујући брзим мерама, укључујући стварање резервног фонда од 800 милиона евра за енергетику.
Владине мере: Од субвенција до енергетске независности
Влада Србије, на челу са премијером Ђуrom Мачутом, већ је имплементирала део сценарија: 17. новембра проглашена је криза првог степена, што је омогућило хитне набавке без тендера. Из буџета је издвојено 1,4 милијарде евра – 700 милиона за субвенције домаћинствима (порез на имовину смањен за 50% за оне са ниским приходима), 400 милиона за индустрију (пореске олакшице за фабрике у Зрењанину и Чачку) и 300 милиона за инфраструктуру (проширење гасовода ка Косову и Метохији). Министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић потврдила је да „грађани неће осетити санкције – снабдевање је стабилно“.
Дугорочно, фокус је на енергетској независности: план за 2026. предвиђа улагања од 2 милијарде евра у соларне панеле (капацитет од 1 ГВ) и ветротурбине у Источној Србији, уз смањење зависности од увоза гаса са 80% на 50%. „Ово је прилика да постанемо лидер на Балкану у зеленој енергији“, рекао је Вучић.
Закључак: Јединство као кључ успеха
Данашњи састанак није само реакција – он је део стратешке визије за будућност. „Ово је време за јединство свих институција и грађана – максимални напори су кључни за заштиту наших интереса“, закључио је председник Вучић. Следећи састанак заказан је за 15. децембар, где ће се проценити имплементацију сценарија. У међувремену, апел грађанима је јасан: „Будите одговорни, штедите енергију и верујте у државу – заједно ћемо обезбедити стабилност за зиму и године које долазе.“ Овај приступ не само да чува данашњи дан, већ гради темељ за просперитетну Србију, слободну од спољних притисака.
