Председник Србије Александар Вучић донео је одлуку да Србија неће учествовати на данашњем Самиту Европске уније и Западног Балкана у Бриселу, што представља први такав случај у последњих 13 или 14 година. Ова одлука долази у тренутку када су односи између Београда и Брисела напети због питања санкција Русији, нормализације односа са Косовом и спорог напретка у евроинтеграцијама. Вучић је изјавио да је лично донео одлуку како би заштитио интересе Србије, али да земља наставља европским путем. Међутим, ова потез је изазвао различите реакције – од подршке у владајућим круговима до критика опозиције која га види као корак ка изолацији.
Позадина одлуке и контекст самита
Самит ЕУ – Западни Балкан одржава се у Бриселу са циљем да се разговара о проширењу Уније, реформама у региону и подршци земљама кандидатима. Међутим, према званичним изворима, тема овогодишњег скупа није само проширење, већ и притисак на Србију да се усклади са спољном политиком ЕУ, посебно у погледу Украјине и Русије. Председник Вучић је синоћ саопштио да неће присуствовати, истичући да „Западни Балкан ће бити без Републике Србије“ и да је одлуку донео сам како би избегао притиске на владу. Ово долази након што је ЕУ одложила одлуку о отварању Кластера 3 (Конкурентност и инклузивни раст) у преговорима са Србијом. У саопштењу Председништва ЕУ наведено је да закључци о проширењу нису усвојени јер предложени нацрт није добио једногласну подршку свих 27 чланица – 26 их је гласало за, али је потребна једногласност. Савет ЕУ ће поново размотрити питање, али наглашава потребу за „значајним даљим напретком Београда у владавини права и нормализацији односа са Косовом“, што ће одредити укупни темпо преговора. До сада је Србија отворила 22 од 35 преговарачких поглавља, са два привремено затворена.Одлука Србије да не учествује долази у ширем контексту геополитичких тензија. Београд одбија да уведе санкције Русији због рата у Украјини, што је постало кључно питање за ЕУ. Поред тога, постоје несугласице око спровођења Бриселског споразума о нормализацији односа са Приштином и поштовања Дејтонског споразума у Босни и Херцеговини.
Вулинова подршка: „Подршка већине Срба, али не и владе“
Оснивач Покрета социјалиста и председник Надзорног одбора Србијагаса Александар Вулин био је један од првих који је јавно подржао Вучићеву одлуку. У саопштењу, Вулин је навео да ова одлука „неће имати подршку већине чланова владе, али да ће имати подршку огромне већине Срба“. Он је самит описао као „огољени скуп вазала Европске уније који имају само један циљ – да обуздају Србију“. Према Вулину, тема скупа није проширење ЕУ, већ „Србија и њено одбијање да постане део ратне коалиције против Русије“. Он је додао: „Рат Европске уније против Русије до последњег Украјинца треба да постане рат и до последњег Балканца, а Србија у томе неће да учествује.“ Вулин је истакао да је „свако удаљавање од ЕУ корак ближе Србији, Русији и Кини“, те да су „ЕУ интеграције највећи непријатељ српских интеграција“. Он је поручио да Србија „ЕУ не дугује ништа“, док ЕУ дугује Србији спровођење Бриселског и Дејтонског споразума, и предложио да се грађани питају на обавезујућем референдуму о наставку ЕУ пута.
Реакције: Подршка из владајућих кругова, критике опозиције
Одлука је изазвала подељене реакције. Министар за европске интеграције Немања Старовић подржао је Вучића, рекавши да је одлука „израз стварне посвећености чланству у ЕУ“ и да „штити достојанство нашег народа и интегритет присутног“. Председник Републике Српске Милорад Додик назвао је одлуку „рационалном, државничком и посве разумљивом“, истичући да представља „одбрану достојанства Србије и српског народа и права на једнакост са осталим народима“. Додик је додао да „лицемерје Брисела се не може више толерисати“.Са друге стране, опозиција је критиковала потез. Посланик Зеленo-левог фронта Ђорђе Стојковић назвао је Вучићев неодазак „бесмисленом одлуком која нас води само у изолацију“. На друштвеним мрежама, корисници су подељени: неки виде ово као храбар став против притиска ЕУ, док други оптужују Вучића да изолује Србију од Европе.Шири импликације за СрбијуОва одлука могла би додатно успорити евроинтеграције Србије, која је кандидат од 2012. године. ЕУ је похвалила укупни напредак, али инсистира на реформама у правосуђу, борби против корупције и медијским слободама. Поред тога, одбијање да се придружи санкцијама против Русије доводи до тензија са Бриселом, док Београд јача везе са Москвом и Пекингом. Аналитичари упозоравају да би изолација могла утицати на економију, посебно на приступ фондовима ЕУ и трговину.Док самит у Бриселу пролази без представника Србије, питање остаје да ли ће ова одлука бити корак ка редефинисаним односима са ЕУ или само привремени сукоб. Вучић је нагласио да Србија неће одустати од европског пута, али да неће прихватити ултиматуме. Следеће недеље ће показати како ће ЕУ одговорити на овај потез.
