Највећи део затечене популације након турско-османлијких освајања су били Срби, што су недвосмислено показали и први турски пописи. Прихватањем ислама су, наводно, постајали „Турци“, а нису били Турци, нити су то могли бити. То је могло да буде само прагматично политичко опредељење, које је у извесној мери доносило више или мање успешна решења животних питања: спашавала породице од данка у крви, остављала девојке у породично дому, или спашавала обичну рају од разних оптужби које су често доносиле смрт. Наравно, било је свакако и оних који нису имали никаквог обзира према вери, па су је мењали по потреби.
Да Срби муслимани нису никад били прихваћени као „Турци“ јасно нам показује чињеница да су одувек били у крвној завади са правим Турцима, које су домаћи муслимани називали погрдним именом „туркуше“. Па сходно томе, у време Отоманке империје ни верка разлика између Срба у прво време, у свакодневном животу, није ни била толико важна, нарочито у тешким временима у којима у окупатори и освајачи остваривали своје империјалне интересе. Да би то отварили са што ма војиих жртава, упућивали су Србе против Срба. Ту крваву игру агресори и окупатори у остваривали подтичући верске и социјалне супротности.
И поред мимикрије и кнформизма већег дела муслимана у односима са окупаторима, знатан део муслиманске интелигенције и беговата упорно су радили на освешћивању и припадности српском националном корпусу.
Ти Срби мухамеданске вероисповести нису се само сећали својих корена. Многи од њих су се до своје смрти борили управо за „српску ствар“ на многим фронтовима, а оно, што је можда најзначајније, своје животе су посвећивали управо томе да идентитет својих сународника у вери што више припоје и поново вежу за српско национално биће. Ти Срби мухамеданске историје су свакако оставили неизбрисив траг у нашој бурној историји.
Један од тих Срба мухамеданаца је свакако и Салих Селимоћ историчар који је свој истаживачки рад посветио проучавању управо тог дела српског народа, који је данас посебно затрован различитим утицајима те свој индентитет заснива на лажима и пропаганди, одбијајући при том да признају оно што заправо и јесу Срби мухамеданске вероисповести или Срби муслимани. Што је Салих Селимовић јасно приказао у својој књизи „Знаменити Срби исламке вероисповести“ у издању Српске књижевне задруге.
***
Књигу „Знаменити Срби исламске вероисповести“ Салиха Селимовића можете купити у књижари Српске књижевне задруге у Београду, Краља Милана 19, или поручити путем онлајн-продавнице или телефоном: 011/3238-218.
***
Салих Селимовић рођен је у Тешњу 25. октобра 1944. године. У родном граду је завршио основну школу и гимназију. Студије историје и географије завршио је на Сарајевском универзитету.
Аутор је 20 књига и 115 стручних, научних и многих публицистичких радова. Сарадник је више музеја и архива. Учесник је бројних домаћих и међународних научних купова, округлих столова и трибина. Редовни је члан Матице српске, академик Развојне академије и члан Удружења књижевника Србије. Напоменимо само неке од истакнутих радова: „Муслимани у Равногорском покрету и јединицама ЈВуО 1941–1945“, „Нека презимена и њихово порекло на простору Старе Рашке“, „Прилози пореклу, исламизацији, миграционим и демографским процесима у Рашкој области“, Сјеница: Настанак и развој до ослобођења 1912: Нова демографска кретања“, „Прилози прошлости старе Рашке“ том 1 и 2 и „Срби муслимани и њихов идентитет“.
Добитник је Вукове награде за 2013. годину као историчар истраживач, Грамате Милешевске епархије, награде „Гордан Ратиновић“ хуманитарне организације „Стара Рашка“ из Београда, Велике награде задужбине „Родољуб Нићифоровић“ из Београда и многих других признања.
